profimedia

Индустријска конопља све више се узгаја у Србији, а у засадима ће ове године, први пут после неколико деценија, бити више од 1.000 хектара под конопљом.

Конопља се некада код нас масовно гајила као сировина за одећу, папир, грађевински материјал… Због пооштрених закона, будући да у себи, у зависности од врсте, садржи одређени ниво халуциногене супстанце ТХЦ, конопља је нестала са њива. Данас се, будући да доноси добру зараду и да је веома захвална јер се од ње могу направити бројни производи, полако враћа, иако су законске регулативе и даље строге.

Јан Привизер из Кисача од индустријске конопље израђује око 15 производа, од чаја, брашна, сока, протеина и платна, до патика од конопље.

– Конопља се враћа на наше њиве, али не због наше стратегије, него по аутоматизму, делимично због великог интересовања за конопљу у свету, делимично због мистификације саме биљке и заблуде да свако може да је засади и лако се обогати. Ипак најважнији разлог је што конопља помаже човеку у сваком смислу – изјавио је Привизер.

Стручњаци кажу да се од индустријске конопље може зарадити. Улагања од 300 евра по хектару доносе просечно четири пута више новца него да посадите конвенционалне културе попут кукуруза. Уз даљу прераду зарада се само повећава.

Како каже Маја Тимотијевић из Удружења „Конопља“, по хектару се може добити од 600 до 800 килограма зрна, које се цеди и од њега се добија уље, од остатака се праве брашно и протеини. Килограм зрна конопље креће се од 2 до 3 евра. Тако приход само од зрна може бити од 1.200 до 2.400 евра, четири пута више од уложеног.

Ова еколошка биљка не захтева никакво прскање хемијским препаратима, а по количини зелене масе је изузетна, даје више од 10 тона по хектару. Са једног хектара конопља производи влакна као са четири хектара шуме или два хектара памука.

Владимир Сикора из Института за ратарство и повртарство, који руководи одељењем за унапређење конопље, каже да већина тога што произведемо одлази у извоз.

– Светски тренд је повратак природим сировинама и ту је конопља веома препозната. Но, ми немамо прерађивачких капацитета, немамо уљаре, па већину конопље извозимо као сировину. Сваке године двоструко се повећавају усеви, те ове сезоне очекујемо око 1.000 хектара. Од стабла конопље добијате влакна, од зрна обично уље, а цвет се користи за фармацеутску индустрију. Тржиште, пре свега Европске уније, које нам је близу, огромно је и потражња за овом биљком је прилична – рекао је Сикора.

Од индустријске конопље може се добити више од 20.000 производа. У ЕУ дозвољено је гајење 46 врста конопље, а у Србији само три. Захтеви узгајивача се односе на либералнији однос према биљци уљарици, која има законски дозвољени проценат психоактивне супстанце ТХЦ – до 0,3 одсто. На тај начин би помогли пољопривредним произвођачима који и данас имају предрасуде, јер ни закон није јасан. Ставља се у исти кош канабис сатива (индустријска конопља) и канабис индица (индијска конопља). Није дефинисан ни закон који одређује ниво ТХЦ-а у храни.

– Звао сам, писао, свим могућим институцијама, предлагао закон о психоактивним супстанцама, трошио своје време, новац и снагу да нам се олакша пословање, нажалост не могу ни да побројим каква сам све негативна искуства имао. Завршио сам на суду, борио сам се против ветрењача. Скоро све институције ме подржавају, односно људи у њима, али само речима, незванично, нико ништа конкретно не предузима. Многи узгајивачи су и одустали због овакве ситуације – рекао је Привизер.

Патике од конопље

До идеје за израду патика од индустријске конопље Привизер је дошао случајно, наравно свему је претходило много уложеног труда, рада и времена. Конопљино платно за патике смо набавили од другарице, сасвим случајно, пошто је куповала за себе и остало јој је вишка. Пошто је платно било јако и отпорно, морали смо направити нешто где може такав тип платна да се користи, па смо решили да направимо патике супрузи и мени. Тако је све почело – наставља је наш саговорник.

ТопПрес/ Извор: Блиц, Александар Латаш