Топола – Иако већина домаћина не види више перспективу у гајењу шљива и скоро целокупан род заврши у казанима, Ђурђевићи из села Горња Трнава баш у овој воћној врсти су се пронашли, и како кажу шљива им доноси главну зараду тако што је осуше и као готов призвод продају и извозе.
„Имали смо мању сушару коју смо пре четири године повећали на капацитет од пет тона. Сушимо шљиву коју сами узгајамо на осам хектара. Половину рода продамо у свежем стању, а другу половину сушимо и то углавном сорту Стенлеј, која се показала најбољом за овај процес, има доста шећера“, каже глава породице Слободан Ђурђевић.
Он истиче да су се на овај корак одлучили да би боље уновчили свој производ и да би опстали у производњи шљиве.
„Морали смо да се супротставимо тржишту, које је све захтевније, свежа шљива не може да нам донесе зараду, тек смо ту негде да покријемо део уложеног, док сушена шљива има солидну цену. Заокружили смо производњу на нашем имању и задовољни смо, јер од нашег рада живи наша петочлана породица“, наглашава Ђурђевић.
У процес прераде шљиве на породичном имању су укључени сви, а Слободанови наследници, синови Марко и Иван одлучили су да остану на имању и живе управо од пољопривреде.
„Процес сушења траје од 24 до 28 сати, суши се на топлом ваздуху и струји, температура сушења до 80 степени. Почињемо од 20 августа да сушимо и у томе смо надаље док се не заврши. Напоран је посао јер се мора водити рачуна о сваком детаљу, шљива не сме да се пресуши, то је скупа роба, мора се бити јако одговоран. Кад почне да се суши дежура се док се не заврши. Добра дрва и добра воља и шљива мора да ваља“, рекао је Марко.
Ђурђевићи суше само шљиву јер за овом сушеном воћком влада највеће интересовање, а извоз иде углавном за Француску.
„Сува шљива се пакује у амбалажу од пет, десет килограма или мање, зависно од потражње, продајемо на кванташу углавном. Цена је солидна, налазимо се у томе. Сува шљива је далеко скупља од свеже, зараде има зависно од године до године, није потражња увек иста. За извоз је цена од 1,8 евра по килограму и то је солидна цена, најтраженија је у Француској, али сматрамо да ће се интересовање за суву шљиву проширити што би нама прерађивачима донело сигурнији и бољи пласман“, истиче Марко.
И његов брат Иван кренуо је очевим стопама. Најчешће је задужен за завршни посао а то је вађење коштице.
„Уз помоћ машине избијачице за шљиве вади се коска из плода накнадно након сушења пред продају ради лакшег пласмана на тржиште. Осушену шљиву са 12 одсто влаге рехидрирамо ради лакшег вађења коштице и бољег обликовања. Влага се поврати на 27-30 одсто и тако освежена шљива преноћи како би се охладила и осушила и сутрадан иде на вађење коске. Ради се на ручним машинама где могу радити два радника, постоји клип који притиска шљиву а шљива се постави на гумицу са рупом кроз коју изађе коска а шљива остане и добије нови облик руже“, објашњава Иван и додаје да један радник за осам часова рада може да избије од 50 до 100 килограма шљиве.
ТопПрес/ РИНА
