„Петар Јеремић пореклом горњомилановчанин обрео се на важној функцији у овој медијској организацији, можда и сасвим случајно. И ако је био на челу удружења посленика јавне речи па истим се не може похвалити. Остаће упамћен као председник Извршног одбора у време када су медији у Србији доживели буквални суноврат, а на хиљаде новинара остало без посла.
Многи тврде да се функције домогао као потрчко Нина Брајовића а затим и Љиљане Смајловић.Они га нису сменили ни покушали да смене, нити тражили оставку када је изнервиран обичном саобраћајном гужвом на друштвеним мрежама опсовао „најрођеније” највишим представницима државе Србије. И можда то не би било толико ни примећено да се управо овај човек није старао о кодексу новинара Србије а у више наврата председавао комисијом које је требало да реагује, осуди и санкционише такве и сличне појаве.

Био је члан на десетине комисија за суфинансирање медијских пројеката, где су многобројни медији били оштећени а неки чак и поднели тужбе.
Све у свему одласком овог човека медијска сцена Србије није ништа изгубила, а лист „Време” добио дописника који је у својој вишедеценијској каријери, како многи у шали кажу, написао једино чувени слоган у дечијим новинама „Мирко, пази метак – хвала Славко”. Нажалост он је само један део групације која се под паролом борбе против медијског мрака, бори у ствари само за лични интерес. Надамо се да је ово само почетак одласка екипе која је ћутке гледала од 2008. „геноцид” над медијима и медијским кућама, а борећи се против медијскојг мрака ових дана истичу захтеве да се угаси медијско срце Србије Политика, Новости и Танјуг.
Надамо се да ће Јеремићевим путем ускоро кренути његови саборци из времена које се неповратило, Динко Грухоњић, Иљир Гаши, Далила Бојовић, Стојан Марковић, Вукашин Обрадовић а само њихов одлазак биће немерљив допринос медијској сцени Србије”, каже се у саопштењу Удружењу медија и медијских радника Србије.

УММР