Једном акцијаш, увек акцијаш! Градили су стадионе и корито реке са 18 и 20 година, данас са 65 и 83 чисте од растиња Спомен парк Шумарице. Они су Клуб акцијаша и волонтера Крагујевца и у мисији су да очувају акцијашки дух и науче младе колико волонтерским радом могу да постигну у својој средини.
У Шумарице стижу „кецом“, „југом“ и „фићом“, а како би другачије акцијаши Крагујевчани. Развијају заставу клуба, навлаче рукавице, узимају алат и крећу на посао. Овде се зна ко прави план, а зна се и када се ради, а када одмара. Тек су заурлале тестере и тримери, а времешни акцијаши већ вуку шибље на гомилу. Најорнији је Миливоје Миловановић са своје 83 године, најстарији у групи. Није ми било ни 18 када сам први пут учествовао на радној акцији, једва ме је командант радне бригаде примио. Било је то 1955. године када смо градили овај пут што пролази кроз Спомен парк Шумарице. Када сам био војник, само три дана одмора сам искористио, остало сам провео на акцији, проширивало се корито реке Лепенице. И ево сада са 83, имам костобољу и кад заболи – мало маст, мало таблета, па у радну акцију. Док радим, ништа ме не боли, од кревета бежим ко ђаво од крста – каже Миловановић који је и управник своје зграде.
Он објашњава да му је највећа жеља да акције Клуба не буду више пензионерске, него омладинске. А омладина нам је добра, само морамо на делима да им покажемо како се ради, не само да им причамо, закључује Миловановић.
Бранислав Бјелопавлић (65), командант градилишта – трасер, каже да је просек година садашњих акцијаша око 60.
МЛАДИ СЕ ОДЛИЧНО ПОКАЗАЛИ
– Удружење смо основали првог априла 2017. на Дан омладинских радних акција, најпре с намером да обновимо акцијашки дух, дружимо се и евоцирамо успомене. Није много требало да кренемо у акцију. Нама јесте циљ да помогнемо својим радом заједници, али првенствено нам је идеја да покажемо младима колико могу да учине волонтерским радом и да се за то време друже. Своје активности промовишемо по основним и средњим школама и факултетима. Млади су нам већ помагали, одлично су се показали – каже Бјелопавлић.
Клуб акцијаша и волонтера Крагујевца радио је на сређивању дворишта и ограде у школи за децу оштећеног слуха „Вукашин Марковић“.
У акцији је било 180 акцијаша и родитеља деце. У селу Опорница су уредили запуштени споменик погинулим црвеноармејцима. На белошевачком гробљу су очистили дивље депоније и отерали 15 камиона смећа. Радили су и у селу Поскурице, па пред 21. октобар у Шумарицама су очистили све што јавне фирме нису стигле. То је само део акција.
КРАГУЈЕВАЦ, ПОЗНАТИ АКЦИЈАШКИ ГРАД
Мирослав Копривица, председник Клуба акцијаша и волонтера подсећа да су радне акције у Југославији постојале до 1990. године.
– Крагујевац је био чувен и познат као акцијашки град. Тако је грађена општина, па фабрика аутомобила, акцијом су прављени стадиони, регулисан ток реке Лепенице. Само на нивоу Крагујевца било је 10 до 15 бригада и оне су путовале и градиле широм старе Југославије, најчешће три месеца годишње, од јуна до августа. Фабрике су имале своје бригаде, али и месне заједнице, средње школе и факултети. Више од 50 одсто старијих Крагујевчана бар једном је било на радној акцији – тврди Копривица.
Старих акцијаша данас је у Клубу око 100, али је активно њих око 40. У активностима им помажу комунална предузећа- Зеленило и Чистоћа, факултети, школе, разна удружења.
ГОЦА, РАДА, ДАНА, СЛАВИЦА…
Међу акцијашима има и доста дама. У суботу, током чишћења простора око споменика В3 у Спомен парку, учестовале су Гоца, Рада, Дана и Славица.
– Једном акцијаш, увек акцијаш! Учествовала сам 1972. и 1974. године на изградњи пруге Београд- Бар. Данас слушам многе који су убеђени да смо ми морали да идемо на радне акције. Не знам како не схватају да смо желели. Ја сам први пут на радној акцији била у 21. години. Ко је једном отишао, једва је чекао да опет иде следеће године. Дружили смо се, долазили су нам и глумци и певачи – сумира Славица Кујовић (67) која се сећа дружења али не и умора са радних акција.
А онда је дрвеће које је било опкољено шибљем „продисало“, а акцијаши су Крагујевчанима и буквално отворили нове видике.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс, Марија Раца