Коришћење апартмана у породилиштима, услуге државних и приватних клиника свуда у земљи током 24 сата и покриће од 100.000 евра за лечење чланова најуже породице само су неки од начина на које поједине успешне светске фирме у Србији брину о здрављу својих запослених.

Међутим, у већини домаћих предузећа, било приватних или државних, оваква ситуација је права привилегија и реткост, па је брига о здрављу запослених сведена на оверену здравствену књижицу и право на боловање, кажу, за “Новости”, запослени у Институту за медицину рада Србије.

– Проблем недовољне бриге о здрављу запослених у Србији започет је укидањем фабричких амбуланти, у којима је послодавац у директном разговору могао да се информише о здравственом стању запослених, да добије реалну слику тежине болести или повреде и да, на основу тога, планира пословање својих кадрова – каже проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада.

Он тврди да када су службе медицине рада водиле рачуна о пријављивању повреда на раду није постојала ни теоретска шанса да се оне прикрију у корист послодавца, што је данас узело маха:

– Данашњи власници фирми избегавају да пријаве раднике који пате од болести узрокованих послом како не би плаћали одштету.

– Један од највећих послодаваца у Србији, са више од 30.000 запослених радника, јесте Јавно предузеће “Електропривреда Србије”, где је брига о здрављу запослених већа од оне која је законом загарантована и која постоји у већини државних предузећа – каже, за “Новости”, Јелена Данчевић, директор Сектора за управљање људским ресурсима у ЕПС. – Синдикат има могућност да из средстава Фонда солидарности одобри помоћ некоме од запослених који има здравствених проблема.

Организују се и периодични прегледи, у зависности од радног места, како би се утврдило да ли запослени испуњава здравствене услове за рад.

“Јапан тобако интернешенал” (ЈТИ) има 300 запослених у Београду и Сенти и један је од оснивача Клуба добре праксе, где се размењују искуства о безбедности и здрављу запослених са Медицином рада, Инспекторатом заштите на раду и представницима локалних компанија.

– То је прилика да се представници мањих компанија укључе у рад и размену искустава. На тај начин могу да уче од великих компанија о превенцији и здравственој заштити – каже, за “Новости”, Зоран Косијера, менаџер за људске ресурсе у компанији ЈТИ у Србији.

У овој фирми у свако доба дана и ноћи запосленима су доступне здравствене услуге стоматолога, офталмолога, кардиолога и других специјалиста у приватним клиникама о трошку компаније. Осим тога, лечење је омогућено и у свим државним установама. То важи и за најближе чланове њихових породица, док је покриће од 100.000 евра довољно за трошкове већине операција, интервенција и порођаја, чак и у приватним клиникама.

– У случају боловања од 15 дана, запосленима се исплаћује 100 одсто зараде. Када се ради о најтежим болестима, попут канцера, компанија исплаћује целокупну зараду и додатну помоћ која је потребна за терапију, све док болест траје – набраја Зоран Косијера здравствене бенефиције.

Док су радници који успеју да се домогну оваквих предузећа у предности, нарочито у односу на велики број оних који раде на црно и немају ни здравствену књижицу, измене закона требало би да донесу промене и строжу законску регулативу у свим предузећима по питању здравствене заштите.

– У наредном периоду потребно је увођење елемената који утичу на стварање безбедних и здравих радних услова, као што су превенција, активно укључивање Службе медицине рада и увођење принципа одговорности организатора радова – потврдили су, за “Новости”, у Медицини рада.

ПОВРЕДЕ НА РАДУ

У случају повреде на раду, интерна правила у оквиру “Јапан тобако интернешенал групе” су строжа у односу на она прописана домаћима законима.

– Уколико се деси нека повреда на раду у нашим компанијама у свету, било да је то на Филипинима или у Бразилу, радници у Србији такође добијају обавештење о томе да је потребно да детаљно провере исто радно место у нашој фабрици или канцеларији – каже менаџер ове фирме Зоран Косијера.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Александра Васић