Старим студентима биће продужен рок за завршетак студија за још годину дана, предвиђено је изменама и допунама Закона о високом образовању који би требало да се нађе пред посланицима у парламенту у другој половини септембра.
Продужење су добили студентима који су факултет уписали по старом плану и програму, који су школовање морали да заврше до 30. септембра, али и „болоњци“ који су потрошили максимум од осам година за четворогодишње студије.
До сада је „вечитим студентима“ неколико пута померан рок за завршетак студија. Најпре су, увођењем „болоње“ имали рок да до академске 2011/2012 године дипломирају. Тај рок је померен прво на 2014. годину, затим на 2016. годину, па на 2018. годину.
Помоћник министра просвете за високо образовање Бојан Тубић каже за Тањуг да ће стари студенти добити још једну шансу, још годину дана да окончају студије по старом плану и програму.
Новина у Закону је и да факултети могу организовати део наставе на страном језику уколико имају оспособљен наставни кадар, а да им за то није потребна посебна, додатна акредитација.
– До сада су факултети морали да акредитују посебне студијске програме на страном језику. Само неколико високошколских установа је имало акредитоване студијске програме на енглеском језику – каже Тубић.
Могућност да се део наставе и испити организују на страном језику уводи се због све веће потребе за интернационализацијом факултета, привлачењем страних студената, али и због гостовања студената и наставника из иностранства који долазе на размене преко Еразмус плус пројекта.
Предвиђено је да се у Закон унесе одредба којом се признају оспорени докторати стечени на факултетима који у моменту издавања диплома нису имали дозволу за извођење магистарских, односно докторских студија.
Новина је и увођење менаџера на академије струковних студија и високе школе, док је увођење менаџера на факулте изостало.
Тубић појашњава да су факултети саставни део универзитета, а да је закон већ предвидео менаџере на универзитетима.
У светлу реформе вишоких струковних школа које се спајају у академије менаџери неопходни како би управљали финансијама, али и да се баве међународним пројектима – појаснио је он.
Изменама закона предвиђено је да се на страним високошколским установама уведу лектори српског језика, јер је то у интересу државе.
– Страни универзитети не финасирају лекторе српског језика. Ми смо то препознали као национални интерес и због тога смо у закон унели ову одредбу – нагласио је помоћник министра.
За избор лектора биће формирана посебна комисија, јер они треба да представљају државу на страним високошколским установама.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс, Танјуг