У већем делу земље потражња за огревним дрветом је, кажу, двоструко већа него лане. То не чуди, јер је грејање на дрва годинама најјефтиније. Стручњаци кажу да би могло бити и 20 одсто јефтиније да се правилно користи.

Према проценама, трећина домаћинстава се греје на чврсти огрев и то све више на дрва, јер су и јефтинија и чистија од угља.

У трагању за јефтинијим грејањем поједини су одјавили грејње из топлана и вратили се огревном дрвету. Грађанима је исплативије и од струје и гаса.

„Може да купи три метра, може да купи пет метара, може три-четири пута на рате, а гас не може да се плати на рате, већ мора сваког месеца од редовног примање и то му је крај“, каже Зоран Урошевић из Јагодине.

И рачуница Агенције за енергетику показује исплативост, ако домаћинство има савремени шпорет, који ефикасније греје, и ако цена огревног дрвета не прелази 4.500 динара.

„Уколико неко прелази са централног грејања, где се грејао цео стан и плаћао за цео стан и сада користи дрво где ће грејати једну или две просторије, дефинитивно ће га много мање коштати, али ће имати слабији квалитет грејања“, објашњава Аца Вучковић из Агенције за енергетику.

Истраживања потврђују да Србија у поређењу са земљама региона најнеефикасније користи огревно дрво и количински га највише троши јер се ложи сирово дрво, пуно воде.

Стручњаци саветују грађане да купују огрев у мају и априлу, када су цене најниже.

„Домаћинство, када би користило само просушено дрво које је стајало шест месеци и дуже, потрошило би негде између 16 и 21 одсто мање дрвета, у односу на домаћинства која користе сирово дрво“, напомиње професор Бранко Главоњић са Шумарског факултета.

Због веће тражње расте и нелегална сеча шума. Од почетка године само у шумама којима газдују „Србијашуме“ бесправно је посечено пет хиљада кубних метара.

Највише крадених дрва из приватних шума има у промету на територији Крагујевца, Врања, Књажевца, околине Београда и на правцу од Лознице ка Шапцу.

ТопПрес/ Извор: РТС