Топола – На дан Светог Василија Великог, 14. јануара – Мали Божић, првог дана Нове године по јулијанском календару, жене традиционално припремају Василицу погачу – колач Малог Божића. Василица је име добила по светом Василију Великом.
Вера Лазаревић сваке године на овај празник припрема хлебове који за њену породицу имају велику симболику.
„Василице могу бити слане и слатке, једу се топле на Мали Божић. Овај тип обредног колача у Србији се прави од киселог или лиснатог теста и најчешће прелива медом. Такође, у неким крајевима се на Мали Божић служи проја-василица, украшена на посебан начин. Домаћице би припремиле шупље гранчице зове, везане у снопић, којима би вадиле кружиће проје које се касније дају стоци како би била напредна и здрава током целе године. Василице се иначе украшавају крстом исписаним боцкањем горњег дела василице дреновим гранчицама или гранчицама зове, које се обично везују по три у снопић (Свето Тројство) црвеним концем.
Овај тип обредног колача садржи многе симболе домаћинства: зрна разних житарица, тикве, дулека, пасуља, делиће разних сувих воћних плодова и знамења здравља, комадић дреновине)“прича Вера Лазаревић.
Ова домаћица већ годинама припрема разне врсте хлебова за којима влада све веће интересовање. Према њеним речима, домаћи хлеб је далеко здравији и може да се конзумира неколико дана а да се уопште не промени. Она с поносом истиче да је све обичаје наследила од своје баке, мајке и свекрве и да их преноси на своју децу и унучиће.
ТопПрес
