Влада Србије увела прелевмане на млеко и млечне производе

„Влада Србије је у петак усвојила одлуку која важи од данас да смо увели додатни намет на млеко које се увози од 15 динара по литру, и за качкаваљ Гауду од 30 динара по килограму“, рекла је Танјугу министарка Танасковић.

Уведени су прелевмани за седам сирева: Ементалер, Чедар, Едам, Тилсит, Качкаваљ, Масдам и Гауда.

„Покушавамо да стабилизујемо стање са том одлуком како бисмо зауставили пад цена откупног млека на тржишту и на тај начин заштитили српског произвоиђача“, истакла је Танасковићева.

Прелевмани се уводе на увоз млека и млечних производа како би се заститила домаћа производња од прекомерног увоза.

Након више састанака министарке пољопривреде Јелене Танасковић са представницима произвођача млека договорено је да се уведу прелевмани (увозне таксе) на увоз млека и млечних производа, како би се заштитила домаћа производњу од прекомерног увоза, речено је данас Танјугу у Удружењу произвођача млека Мачванског округа.

Председник удружења Горан Васић поздравио је ту одлуку државе и истакао да је то добра мера за произвођаче млека.

„Ми смо својим наступима и захтевима навели да је приоритет свих приоритета заштита домаће производње млека, зато што смо дошли до дна што се тиче производње млека. Ми смо дошли до овог тренутка где је влада донела коначну одлуку да се уведу прелевмани. То јесте изнуђена одлука, али најбоља могућа у овим околностима и министарство и влада имају нашу пуну подршку око њеног спровођења. То је најбоља могућа одлука после забране увоза млека, а што је тренутно неизводљиво“, рекао је Васић.

Навео је да је домаће тржиште затрпано млечним производима који су нелојална конкуренција домаћем.

Тако, каже, да се качкаваљ из увоза продаје по цени од 3,5 до четири евра, иако у Европи његова производња кошта шест евра.

Увођење прелевмана треба да уведе ред у ову област, истакао је он.

„Ја мислим да нашој влади неће бити проблем да пред Европском комисијом докаже да је ова одлука исправна и изнуђена, јер сама чињеница да су се Кинези повлаче са евопрског тржишта и раскидају уговоре о куповини неких млечних производа, поготово сирева, говори све. Тако да смо дошли у апсурдну ситуацију, јер је за килограм качкаваља потребно шест евра, јер је литар млека у Европи око 58 евроценти, а они га овде продају по три и по и четири евра. Једноставно, тај качкаваљ има своје време трајања и они желе да га се ослободе. Исто тако и сир гауда, желе да га се ослободе ван европског тржишта, па је наше сада затрпано тим производима“ додаје Васић.

Након увођење прелевмана, према мишљењу Васића, држава треба више да поведе рачуна око маржи и тако уреди тржиште. Истиче да су у Србији марже и до 10 пута веће него у развијеним европским земљама.

„Ми имамо велико оптерећење јер смо нашим анализама утврдили да се трговински ланци понашају баш бахато. То су марже које се крећу од 30 до 50 одсто, а у Европској унији за млечне производе од пет до осам одсто. Сад се ми питамо шта ради наше удружење потрошача, како то оно штити наше потрошаче, шта раде млекаре?“, поручио је Васић.

Зар ми произвођачи, и поред нашег посла, треба да се бавимо тиме ко нас и на који начин закида, додао је он. Навео је да имају обећења министарке да ће она са владом видети шта може да учини по том питању.

Ристичевић: Да ли су увозне таксе на млеко договорене са ЕУ?

Председник Одбора за пољопривреду Скупштине Србије Маријан Ристичевић оценио је данас да увозне таксе на увоз млека и млечних производа неће бити од посебне користи и да постоји могућност да ЕУ због те мере казни Србију, а министарка пољопривреде Јелена Танасковић рекла је да ће се пратити спровођење ове мере и у складу са тим реаговати.

Ристичевић је на седници одбора питао и да ли су ове мере „испреговаране са ЕУ“, пошто, како каже, постоји могућност да добијемо опомену ако се они не буду сложили са донетим мерама.

„Боље да нисмо увели прелевман од 30 динара на качкаваљ него што смо увели. Ризикујете да будемо кажњени од ЕУ. Шта ће се десити са нашим воћем и поврћем уколико они процене да ми изигравамо Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и да смо увели прелевмане без њихове дозволе“, рекао је Ристичевић.

Танасковић је одговорила да је Влада донелу ту одлуку на предлог Министарства пољопривреде, да су разговарали са ЕУ, те да ће, како каже, свакако пратити како ће се одвијати ситуација са том мером.

Будимовић: Увођење прелевмана на млеко добра мера, за заштиту фармера

Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије Ненад Будимовић изјавио је данас да је увођење прелевмана (увозне таксе) на млеко и качкаваљ добра мера која ће заштитити фамере.

Сматра да је увођење прелевмана на увоз млека метода која у овом тренутку може да регулише тржишне односе, рекао је Будимовић Танјугу и додао да би паралелно требало да се ради и на регулисању производње млека и млечних производа.

„Ми у Србији произведемо довољно за сопствене потребе, око 1,5 милијарди литара годишње, али све ово што се дешавало последње две, три године на светском нивоу – појава ковида, политичко-економска ситуација између Украјине и Русије, поскупљење енергената и енергије допринела је да цела производња, која је већ била нарушена вишедеценијски лошим стањем, буде угрожена у смислу количина и снабдевања“, навео је Будимовић.

На питање да прокоментарише то што је влада укинула ограничење цене меса и да ли ће га бити довољно на тржишту и по којој цени, Будимовић је рекао да уредбама не може да се одреди каква ће бити ситуација на тржишту.

„Уредба има улогу и значај да у одређеном временском периоду регулише тржишне односе, а да се паралелно отклањају узроци који би могли да доведу до повећања цена меса“, навео је он.

Тврди да је производња свињског меса под великим знаком питања и неизвесности у ЕУ, као великом произвођачу, зато што је дошло до смањеног броја у производним циклусима због афричке куге свиња која је захватила ЕУ.

„Кинези су доста свињског меса купили и једноставно је мањи број животиња. Одлука коју имамо најављену од министарства и министарке пољопривреде, да ће се улагати у развој сточарства односно подизања броја грла у свињарству и говедарству, јесте добра и треба је реализовати у што краћем временском периоду. То значи да матично стадо крмача треба повећати. Ми имамо сада око 75.000 крмача уматичених, а било би добро да то иде на 150.000 и да се на тај начин обезбеди број прасади који би улазио у производњу свињског меса“, рекао је Будимовић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг