Влада Србије је на данашњој седници усвојила предлог буџета за 2022. годину којим су планирани јавни приходи у износу од 1.516,8 милијарди динара и расходи од 1.717 милијарди динара, сто значи да је планиран дефицит републичке касе од три одсто, изјавио је за Танјуг министар финансија Синиша Мали.
„Буџет ће бити апсолутно развојни. Опет се ради о рекордном износу инвестиција, односно о 486 милијарди динара на нивоу опште државе, што ће бити усмерено на капиталне инвестиције“, рекао је Мали.
Додао је да ће наредне године бити настављен велики инвестициони циклус улагања у аутопутеве, школе, болнице, екологију, односно изградњу фабрика за пречишћавање отпадних вода и канализацију, и све друго што подиже квалитет живота грађана Србије.
„Србија је још пре неколико година постала велико градилиште. Од тог стуба наше економске политике не одустајемо. Дакле, и наредне године очекујемо наставак свих тих инвестиција и за то смо обезбедили новац у рекордном обиму за 2022. годину“, истакао је министар финансија.
Он је прецизирао да ће у складу с тим Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре имати већи буџет од овогодишњег за 83,71 милијарду динара, Министарство просвете, науке и технолошког развоја ће располагати са 17,1 милијардом динара више него 2021. године, а буџет Министарства заштите животне средине ће бити већи за седам милијарди динара.
„С друге стране настављамо и са подизањем животног стандарда грађана. У буџету је планирано повећање пензија по швајцарској формули од 5,5 одсто. Уз то смо обезбедили новац за исплату 20.000 динара сваком пензионеру у фебруару месецу наредне године. Када се то сабере са ових 5,5 одсто, то је повећање у маси за пензије од чак 11,2 одсто“, рекао је министар Мали.
Навео је да ће плате у војсци, социјалним службама и здравству бити увећане за осам одсто, а осталим запосленима у јавном сектору седам процената, што укупно чини повећање зарада од 7,3 одсто.
„Да подсетим да ће од 1. јануара наредне године и минимална зарада да порасте за 9,4 одсто, односно на 35.012 динара, што је 300 евра. То је огроман пораст минималне зараде, који је највећи покретач раста просечних плата. Само да вам кажем да ћемо у децембру имати просечну зараду од 618 евра“, навео је Мали.
Нагласио је да ће управо повећање минималца и зарада у јавном сектору од 1. јануара омогућити да и даље, из месеца у месец, имамо повећање просечних зарада.
„Као део повећања зарада, подигли смо неопорезиви део дохотка са 18,300 динара на 19,300 динара. Такође смо смањили порез на зараде за додатних 0,5 одсто. Идемо са растерећењем зарада, како бисмо подстакли ново запошљавање, а с друге стране подижемо минималне зараде и плата у јавном сектору, како бисмо подстакли раст просечне зараде“, рекао је Мали.
Министар финансија очекује да дефицит буџета 2022. буде три процента, што је много мање него ове године.
„Истовремено ће удео јавног дуга у БДП-у бити 55,5 одсто, што значи даље смањење јавног дуга и стабилизација након ове две пандемијске године. То само показује колико одговорно водимо рачуна о томе“, истакао је Мали.
Нагласио је да тренутно на рачуну има 376 милијарди динара, те да је Србија потпуно ликвидна, упркос томе што је кроз три пакета помоћи за превазилажење последица ковида 19, грађанима и привреди исплаћено осам милијарди евра.
„Ми ћемо ову годину завршти са стопом раста од 7,3 до 7,5 одсто. За 2022 годину пројектујемо раст од 4,5 одсто, што у ове три године чини Србију једном под три најбеже растуће економије у Европи“, оценио је министар финансија.
Нагласио је да су планирани приходи буџета од 1.516 милијарди динара већи за 1,9 одсто него 2021. године.
„Пројектовали смо приходе конзервативно, а укупни дефицит на три одсто, односно на 200,2 милијарде динара, много мањи него што је био ове године. Усмерен је ка томе да успемо да издржимо све капиталне инвестиције и повећање плата и пензија, а да на крају године имамо удео дуга у БДП-у од само 55,5 одсто“, рекао је Мали.
Он је најавио да ће предлог буџета за наредну годину бити упућен Скупштини Србије на изјашњавање до краја новембра, како би био донет у законом прописаном року.
Смањени износи регистрације возила изнад 2.000 кубика
Влада Србије је на данашњој седници усвојила предлог измена и допуна дела Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара који се тичу умањења пореза на моторна возила са запремином мотора већом од 2.000 кубних центиметара.
„Измене су предложене имајући у виду да се тржишна вредност путничких возила радне запремине мотора преко 2000 кубних центиметара брже умањује по основу старости у односу на остала моторна возила. С тим у вези, указала се потреба да се код опорезивања порезом на употребу моторних возила доследније спроведе уставни принцип опорезивања сразмерно економској моћи обвезника“, наведено је у саопштењу са седнице Владе.
Наведеним изменама и допунама предложено је да се умањи пореско оптерећење за та возила старости преко пет до двадесет година, а пореске стопе ће бити знатно ниже од постојећих.
Према предлогу ће пореско умањење за возила старости преко пет па до осам година, уместо садашњих 15 процената, бити 25 процената.
Према приложеној табели, за возила из ове категорије чија запремина мотора је од 2.001 до 2.500 кубних центиметара регистрација ће коштати 43.687 динара, уместо садашњих 49.512 динара.
Регистрација возила чија запремина мотора је од 2.501 до 3.000 кубика коштаће 88.530 динара уместо садашњих 100.334 динара.
Регистрација возила са запремином већом од 3.000 кубних центиметара коштаће 182.977 динара уместо садашњих 207.374 динара.
Пореска олакшица за возила старости од осам до 10 година, према предлогу ће бити 40 процената уместо 25 одсто, колико сада износи.
У тој категорији ће власници возила запремине од 2.001 до 2.500 кубних центиметара плаћати регистрацију у висини од 34.950 динара уместо 43.687 динара колико сада стаје.
За возила запремине од 2.501 до 3.000 кубних центиметара регистрација ће коштати 70.824 динара уместо садашњих 88.530 динара.
Регистрација за возила запремине веће од 3.000 кубика коштаће 146.382 динара, а сада стаје 182.977 динара.
Највеће пореско умањење предложено је за возила старија од 10 па до 20 година, јер је предложено да износи 65 процената уместо постојећих 40 одсто.
Према табели, власници возила запремине од 2.001 до 2.500 кубика плаћаће 20.387 динара уместо садашњих 34.950 динара.
За возила запремине од 2.501 до 3.000 кубика регистрација ће износити 41.314 динара уместо постојећих 70.824 динара.
Номинално, највеће умањење износа регистрације биће за возила са запремином већом од 3.000 кубика, јер ће за њих регистрација коштати 85.389 динара, а сада стаје 146.382 динара.
За возила старости преко 20 година додатно умањење није предложено, зато што се за та возила и сада плаћа 20 одсто од прописаног износа пореза, саопштила је Влада Србије
Објашњава се да би се додатно умањење код опорезивања возила старијих од 20 година могло сматрати подстицајем за њихову набавку, што није прихватљиво са становишта безбедности саобраћаја на путевима и унапређења заштите животне средине.
ТопПрес/ Извор: Танјуг