Влада Србије усвојила је Предлог закона о заштити података о личности, који за циљ успостављање ефикасног механизма заштите личних података, унапређење међународне размене података, као и усклађивање домаћег законодавства са новим прописима Евроспке уније у овој области.

Предлог закона је претходно добио позитивно мишљење Еуроџаста и Европске комисије, а у наредном периоду наћи ће се пред посланицима Скупштине Србије ради усвајања.

Закон је предвидео проширење и прецизирање надлежности и овлашћења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, као независног и самосталног државног органа надлежног за надзор и спроводење Закона о заштити података о личности.

У образложењу Министарства правде, које је предлагач овог закона, указано је да се да новим законским решењима знатно унапређује заштита података о личности, како у домаћем правном систему, тако и у односу на изношење података у треће земље.

Решења из закона су усклађена са новим прописима ЕУ, па ће тако сви подаци о личности грађана Србије бити заштићени на исти начин, као и у државама чланицама ЕУ, напомињу у Министарству правде.

Предлагач закона је указао да имајући у виду убрзани развој информационих технологија, постоји потреба да се права грађана додатно заштите због учесталијих злоупотреба личних подаката, као што су матични број (ЈМБГ), број личне карте или банковног рацуна, затим подаци о физичком изгледу и навикама, биометријски подаци, броја телефона, ИП адресе, лозинке или најчешће адресе које посећују на интернету.

Имајући у виду да текст важећег закона није значајно мењан током скоро девет година примене, као и обавезе Србије у процесу придруживања ЕУ, било је неопходно припремити нови законски предлог који ће обезбедити усклађеност са прописима ЕУ, која је и сама недавно усвојила нове прописе у овој области.

Реч је о Уредби 2016/679 о заштити појединца у вези са обрадом података о личности и слободном кретању таквих података (Општа уредба о заштити података о лицности) и Директиви 2016/680 о заштити појединца у вези са обрадом података о личности од стране надлежних тела у сврхе спречавања, истраге, откривања или гоњења кривичних дела или извршења кривичних санкција и слободном кретању таквих података.

У Министарству правде за Тањуг кажу да се предложеним законским решењима детаљније уређује поступак остваривања права на заштиту података о личности, као и да се прописује велики број различитих случајева којима је у потпуности уређен поступак изношења података о личности из Републике Србије, чиме се значајно убрзава пренос.

То је, како напомињу, значајно имајући у виду достигнути степен савремених информационих технологија, друштвених мрежа, олакшавања пословања привредних субјеката…

Најзначајнија новина, која се односи на лице на које се подаци односе, је везана за подношење правних средстава ако се врши обрада његових података о личности.

Предвиђа се читав низ различитих могућности за заштиту права, при чему је могуће поднети више правних средстава, независно од тога да ли је већ поднето неко средство.

Пре свега, може се поднети приговор руковаоцу на обраду података, затим притужба Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту подата о личности, који поводом притужбе може искористити своја инспекцијаска овлашћења.

Исто тако, независно од других поступака, може се остварити и непосредна судска заштита.

Тужбом за заштиту права може се захтевати од суда да непосредно обавеже туженог на остварење конкретних права које лицу, на које се подаци односе, припадају по овом закону.
Предлог закона такође изричито прописује право на накнаду штете, које подразумева да лице које је претрпело материјалну или нематеријалну штету због повреде одредаба закона има право на новчану накнаду ове штете од руковаоца, односно обрадивача који је штету проузроковао.

Предлог закона уређује и питање дговорности у случају кршења права лица на које се подаци односе, као и у случају неиспуњавања законских обавеза руковаоца, обрадивача подака или њихових представника.

Осигурава вишу безбедност података о личности, тако што прописује већи број мера заштите података о личности, као и поступак у случају да до повреде безбедности ипак дође.

Уводи новине, као што су обавезујућа пословна правила, сертификација, одређивање лица за заштиту података о личности, као и кодекс поступања и потпуно уредење обраде података о лицности коју врше надлежни органи у сврхе спречавања, истраге, откривања или гоњења кривичних дела или извршења кривичних санкција.

Овим предлогом закона се први пут су јасно прописане посебне одредбе које се односе само на надлежне органе, чиме се обезбеђује законитост њиховог поступања и истовремено одређују случајеви када постоје ограничења општег режима, истиче предлагач закона.

ТопПрес/ Извор: Танјуг