У Предлогу буџета за наредну годину за пољопривреду су предвиђене готово 52 милијарде динара, седам милијарди више него ове. Највише разлога за радовање имају сточари – уместо садашњих 10.000 динара по товном грлу, догодине ће од државе добијати 5.000 динара више. Разлог за то је и што је, како сазнајемо, Србија испунила квоту за бесцарински извоз јунећег меса у Турску.
Ратарима и наредне године субвенција остаје 4.000 динара по хектару. Осим тога што нису добили повишицу, смета им и то што из подстицаја нису искључени они који се у ствари и не баве производњом.
За наводњавање и противградну заштиту у буџету је девет милијарди динара, а пре две године било је једва пола милиона. Држава ће 50 одсто уложеног вратити и онима који буду улагали у складишта и прераду. Уз директна давања на то ће отићи готово 33 милијарде динара.
„Буџет је тако и структурисан да постиче мале пољопривредне произвођаче да се удружују, да некако склапају савезе и оријентишу се ка финализацији. Бенефит од овог буџета ће имати они који су већ спремни, односно који се већ налазе у прерађивачком сектору“, наводи аграрни новинар Дејан Јовановић.
На опаску да је буџет развојно оријентисан, али углавном за оне који већ располажу капиталом, министар одговара:
„Од пољопривреде ја нисам видео ниједну земљу која је само на томе направила огроман пробој, али она која је користила пољопривреду као сировину за прехрамбену – те земље су јако добро напредовале. Ми смо то препознали, мислим да у структури БДП-а имамо доста простора да напредујемо“, наглашава министар пољопривреде Бранислав Недимовић.
„Ми имамо довољно репроматеријала, али то морамо да прерадимо у нашим фабрикама, а не да извозимо жива грла“, додаје Недимовић.
Обећање пољопривредницима да ће поново добијати јефтинији дизел за обраду њива није испуњено. Када ће бити, каже министар пољопривреде, одлучиће Министарство финансија.
ТопПрес/ Извор: РТС