За три године на хиљаде посетилаца видело Римску плочу са Рудника

За три године на хиљаде посетилаца видело Римску плочу са Рудника

Горњи Милановац – Прича о планини Рудник датира још из преантичког доба када су рудна окна привукла Келте на освајачке походе, а експлоатацију сребра, олова и бакра наставили су Римљани о чему сведоче рудна окна, али и камена плоча пронађена на источним обронцима ове планине. Како се претпоставља, она је припадала римском императору Луцију.

На западној страни Прлинског виса, у рушевинама античког храма који се налазио у близини старих рудника, откривена је плоча исклесана од белог мермера, оштећена у горњем левом углу.

По налогу министра просвете кнежевине Србије, августа 1865. године, управник Народног музеја у Београду, Јанко Шафарик, је обишао Рудник и околину. Према његовим истраживањима пронађена плоча је заузимала почасно место на прочељу храма који је страдао у пожару, каже за ГЗС Момчило Пауновић,хроничар рудничког краја.

„Римска плоча из другог века нове вере пронађена је у близини садашње цркве. Била је уграђена у Храм богиње Мајке Земље на улазу у рударска окна где су се римски рудари молили својим Боговима да живи и здрави изађу из јаме”, истакао је Момчило Пауновић.

На натпису се помињу имена два колона, као и управник регије и рудника Касије, чијом бригом је обновљено светилиште. Обнова храма се датује у прве године владавине Септимија Севера (193-211), када је пролазио овим крајем у два наврата 193. и 196. године. Натпис на плочи је распоређен у седам редова и његов превод гласи: Император, Цезар, Луције, Септимије Север, Истрајни, Узвишени, обнови оборени храм Мајке Земље, старањем Касија Лигуринуса, царског намесника. На молбу колона Публиа Фундани Етихета и Публија Едија Муциана, додаје Пауновић.

За три године од када је плоча била изложена у Дому културе на Руднику, према речима Пауновића видео је рекордан број посетилаца који су имали прилику да дотакну артефакт стар скоро две хиљаде година. Он се нада, да ће једнога дана, овај вредни антички археолошки бисер поново бити на Руднику, одакле је и однешен 1865 године.

 

 

ТопПрес/ ГЗС