Зашто је сада најгоре држати новац у сламарици

Зашто је сада најгоре држати новац у сламарици

После неколико година почеле су значајније да расту камате на штедне улоге за такозвану степенасту штедњу. То значи да ако уложите на улог на годину дана, камата ће бити тек нешто око једног процента. Али ако орочите на три године, камата је неколико пута виша. Економисти прогнозирају да ће камате на штедњу расти паралелно с растом камата на кредите јер је, кажу, прошло време јефтиног новца и да је сада најгоре држати новац у сламарици. Неке банке нуде и бољу камату на штедњу у рубљама.

Штедети, трошити или улагати. Дилема је и у много стабилнијим временима. Сада је изазов још већи, јер су подизањем основних камата почеле да расту и камате на штедне улоге. У неким банкама знатно више него у другим, па се сада већ може говорити о конкуренцији у том сегменту.

Мирјана Сучевић, директорка сектора за становништво Прокредит банке, каже да су до пре шест месеци камате на депозитне стопе биле много ниже – 0,7 процената.

„До пре годину дана значи нико није претпостављао ову брзину раста каматних стопа нити референтне каматне стопе. Знате, најгоре је сад држати новац у сламарици, јер ви сада можете имати три и по процента годишњег приноса на та слободна средства која иначе имате. А штедња је у ствари најликвиднија инвестиција, јер вам је у сваком тренутку доступна“, објашњава Сучевићева.

За кога је штедња у трећим валутама

Чекајући смиривање инфлације, неке домаће банке понудиле су и алтернативе штедње и бољу камату на пример за улоге у рубљама.

Уколико бисте уложили 10.000 рубаља у динарској противвредности, шестомесечна камата би била 102 евра, а ако бисте орочили тај износ у еврима, остварили бисте 24 евра или четири пута мање. То је повећало и тражњу за рубљама у мењачницама.

„Значи та штедња у трећим валутама је више прича за велике играче који на тај начин желе да заштите вредност својих пласмана тиме што диверсификују пласмане тако што их расподеле мало у доларе, франке, рубље. Али мислим да то није нешто што треба да интересује просечног штедишу да ће он тиме значајно умањити ризик. Напротив, може да убрза тај додатни валутни ризик“, упозорава Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.

Економисти кажу да су банке до сада само повећавале камате на кредите, а не на депозите. Најзад почињу да подижу и камате на штедне улоге и тако се боре на тржишту за нове клијенте. Ипак код понуда штедише би морале да буду опрезне.

Шта је повећало тражњу рубље

„Могу само да кажем да људи који су дошли из тих крајева нуде нам рубље и ми их откупљујемо. У прво време када је почео тај неспоразум у Украјини, рат, банке нису биле спремне, тако да нисмо могли да предајемо ту валуту, тако да је то стало. Како време одмиче, потпуно је либерализовано тржиште и ми откупљујемо и продајемо. Наши грађани који иду у Русију имају нормално потраживање за руском рубљом“, истиче Борисав Брујић, председник Удружења мењача Србије.

Додаје и да је то далеко повољније него да купују у Русији, а да су онда када дођу на то подручје, они су спремни зато што не узимају ни долар, ни евро, већ само рубљу.

Подаци показују да људи у Србији штеде. Од 2015. године око 4.200 динара месечно по особи. Пет година касније тај износ је био 5.200 динара.

Анализа Народне банке Србије за период од 2012. године до данас потврдила је да је било исплативије штедети у домаћој валути него у еврима, било да је реч на кратак или дуги рок.

Већој профитабилности штедње у домаћој валути допринели су макроекономска стабилност, стабилан курс и висок ниво девизних резерви.

ТопПрес/  Извор: РТС