profimediaprofimedia

Новац је главни разлог због кога нису уведене униформе у школама. Због лошег материјалног статуса родитеља и општина које би финансирале одећу, овај пројекат, најављен још пре две године – није заживео.

Ово кажу директори школа, а и у Министарству просвете, науке и технолошког развоја наводе да је недостатак новца главни разлог што ова идеја није реализована.

Намера је била да свака школа има своје боје, да униформе буду практичне, удобне и блиске укусу деце, а да ученици одлуче шта желе да носе.

– Родитељи и ученици у већини школа нису прихватили ту идеју, али највише из финансијских разлога. Највећи број школа није у могућности да обезбеди донаторе који би финансирали униформе – кажу за „Новости“ у Министарству просвете. – Министарство је препоручило анкете почетком школске године, али то није била обавеза школа. Такође, препоручен је и низ активности са ученицима и родитељима чији је циљ разумевање идеје увођења униформи и заједничког дизајнирања изгледа униформи.

Из Министарства поручују да се и даље залажу за идеју увођења униформи, за чији дизајн би се определили сами ученици.

– Ова иницијатива је покренута са циљем реафирмације васпитне улоге школе и развоја осећања припадности. У појединачним случајевима школе су обавештавале Министарство о томе да ће истрајати у остваривању идеје увођења униформи. Сматрамо да ће новоформирани општински савети родитеља са више енергије и иницијативе подржати идеју и да ће на локалном нивоу обезбедити потребна средства за увођење униформи у школе које су за то заинтересоване – поручују из овог ресора.

Школе, међутим, нису у обавези да уведу униформе, пошто још није прецизно дефинисан закон који би регулисао ову област.

Директори школа кажу да су пре две године, када је та идеја покренута, спровели процедуру по којој су се родитељи изјашњавали.

– Није било довољне већине – каже за „Новости“ Милан Бајић, директор Основне школе „Јосиф Панчић“. – У нижим разредима је интересовање било нешто веће, па је проценат родитеља који подржавају увођење униформи био узмеђу 45 и 50 одсто. Али, у старијим разредима тај број је знатно опао.

Наш саговорник сматра да финансијски моменат не иде наруку овој идеји.

– Деца недељно треба да имају бар две униформе, па треба да имају летњу и зимску, а то кошта – истиче Бајић.

Ни у Основној школи „Вук Караџић“ у Ловћенцу униформе нису уведене. А осим новчаних разлога, како каже директор школе Новак Симовић, ту је било и питање какве би биле униформе, од ког материјала, јер деца не желе све да носе.

– Генерално, идеја није лоша, јер да су уведене не би било разлика међу децом, била би лакше уочљива, али то пије воду када живиш у бољим условима. Родитељи, а ни општина, немају новца. Деца, и када им купите униформу, брзо је прерасту. Они из 7. и 8. разреда, када заврше, те униформе морају да баце, јер нико неће купити изношене – каже Симовић.

ПЛАВЕ ЗА ДЕЧАКЕ, РОЗЕ ЗА ДЕВОЈЧИЦЕ

Једна од школа које су добиле униформе је у београдском насељу Врчин, где су оне коштале 6.000 динара по ученику. Креирала их је дизајнерка Драгана Огњеновић, која их је и донирала.

Униформе носе и деца у ОШ „Алекса Шантић“ из Калуђерице и то од 2011. године. Школа је за сваку платила 850 динара, женске су розе, мушке плаве, а обично се направе мало веће, да би могли да их носе и следеће године. У септембру их задужују, а у јуну враћају.

ТопПрес/ Извор: Вечерње новости