Узгој индустријске конопље доживљава невероватан раст у Србији, а разлог је добра зарада од продаје цвета и зрна.
У току 2015. године, конопља је била засађена на површини од 60 хектара, у 2016. на 250, а 2017. године на чак 500 хектара. Разлог је добра зарада од продаје цвета и зрна. Иако је највише засада у Војводини, прошле године појавили су се и произвођачи из Централне Србије.
Примена конопља невероватно се брзо шири и то у производњи папира, материјала за аутомобилску индустрију, биоразградиве пластике, фармацији , или грађевинској индустрији. У Србији је пре неколико година њено узгајање почело да доживљава експанзију. Прошле године је под засадима индустријске конопље било око 500 хектара, а очекује се да за пет до десет година, под конопљом буде неколико десетина хиљада хектара.
Маја Тимотијевић, председница удружења „Конопља“, каже за „Блиц“ да је сама процедура регистровања производње релативно брза, а да се семе може купити у Србији.
– Код нас су дозвољене да се узгајају само две врсте, док је у ЕУ дозвољено чак 46 сорти. Узгајање индустријске конопље може да буде веома рентабилно, али у старту морате да се одлучите да ли сејете за зрно или рецимо цвет, или да ли ћете прерађивати стабљику. Очекивања су да добијете од 600 до 800 килограма зрна по хектару. Зрно се углавном цеди и добија се уље, а онда од оног што остане, тзв. погаче, праве се брашно и протеини. Цена откупа зависи од тржишта, а килограм зрна се креће од 1,5 до 3 евра – каже Тимотијевић.
Конопља практично може цела да се искористи, али у Србији се тренутно користе само цвет и зрно. Међутим, Игор Богдановић из околине Врњачке Бање се једини у Србији бави прерадом стабљике индустријске конопље. Обраду врши машинама који су делом из Кине, а делом прављене по нацртима код нас. Занимљиво је да је Богдановић један део конопље искористио за градњу прве куће у тзв. „зеленој градњи“.
– Грађевински материјал од конопље је изванредан по свим својим карактеристикама. Ватроотпоран, водопропустан, акустички тих, тестиран на буђ, термите и глодаре, прави уштеду на грејању или хлађењу у односу на конвенционалне материјале и до 60 одсто. Такође је без алергена. Направили смо серију блокова и једини смо у Србији који то радимо. Већ смо направили у близини манастира Манасија такву кућу од 230 квадратних метара и сада планирамо да засејемо конопљу на 800 хектара – испричао је Богдановић за „Блиц“.
Након обраде стабљике део који отпадне може и да се балира, па да се онда од њих праве веома квалитетни брикети за грејање. Индустријска конопља је веома захвална за узгајање, јер практично немате никакву обавезу око ње након што је посејете.
ТопПрес/ Извор: Блиц, Ненад Божовић