РАДНО искуство у металском комплексу, од лимара и бравара до власника фирме из те области, Братислав Милановић (56), оснивач компаније „Милановић инжењеринг“ коју је преузео „Сименс“, „испекао“ је у Диселдорфу. Он и у том немачком граду има своју фабрику. Усавршавао се широм света, а онда је носталгија, како каже, учинила своје, па се са стеченим искуством вратио у родну Шумадију.
Делове за шинска возила произведене у компанији „Милановић инжењеринг“ су тражили највећи светски произвођачи возова попут „Сименса“, „Бомбардијеа“, „Алстома“…, али је своју фирму, како каже, „унео у „Сименс“. За званичнике и стручњаке та одлука је почетак правог индустријског препорода овог дела Србије.
Према Милановићевим речима, циљ за будућност је изградња индустријског и интелектуалног комплекса на простору села Собовица и Лужнице (недалеко од његовог родног села Доња Трнава), како би се ту створили предуслови да млади инжењери „имају могућност избора да остану у Србији и овде, у својој земљи, напредују и граде своју будућност“.
– Одлука да своју фирму, коју сам дуго правио и неговао, унесем у велики „Сименс“, била је једна од најтежих у мом животу – каже Милановић. – То сам урадио због младих у целој Србији. Желим да остану овде, да се овде образују, раде и усавршавају. „Сименс“ ће им то омогућити. Долазак те фабрике је круна свега што сам у животу радио, а наш највећи ресурс су људи. Шумадија ће по индустријском парку који се гради постати препознатљива у свету. Посебно ћемо водити рачуна о енергетској ефикасности и животној средини. Довешћемо овде најпоузданије партнере, али овај амбијент мора бити сачуван.
Колико ужива у амбијенту завичаја, можда најбоље говори податак да је већ најавио да ће на врху управне зграде саградити кафану, „одакле ће да се види цела Шумадија“.
Крагујевац је напустио као десетогодишњак. Родитељи су га одвели у Бон, где је завршио основну школу и југословенску гимназију. Школе које су похађала деца наших дипломата и такозваних гастарбајтера нису ускопрофилисале занимања, а формално образовање није наставио на студијама. Обучавао се у више фирми металске струке – све док није отворио сопствену. После првог покушаја – неуспех. И са следећом фирмом – исто. Са трећом му се, како каже народ – посрећило.
Половином деведесетих започиње озбиљнији посао. Већ 2000. године отвара предузеће у Србији, а у закупљеној хали пољопривредне фарме у Собовици производи пумпе за воду. Скоро деценију касније започиње и производњу делова за шинска возила. Сада најављује да ће први објекат у оквиру индустријско- -технолошког комплекса „Минд парк“ бити завршен у октобру, а да ће са производњом почети у новембру.
– Комплекс ће се уклопити у природу Шумадије – каже Милановић. – Водићемо рачуна и о потребама запослених. У склопу парка биће изграђен вртић за децу запослених, као и дијагностички центар са најсавременијом технологијом. На тај начин желим да се захвалим целом овом крају и људима који у њему живе.
БЕЗ СУБВЕНЦИЈА
ДРЖАВА није директно субвенционисала долазак „Сименса“, али је у инфраструктуру зоне уложила 870 милиона динара. Званичници града су раније најавили да ће у тој зони у наредних пет година посао добити и до 7.000 људи.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, М.Ђошовић