Лучани – Када је Доситеј Обрадовић 1806. године у Београд донео две тешке вреће кромпира како би се гладан народ прехранио, нико није очекивао да ће у годинама које следе ово поврће постати једно од најзаступљенијих у Србији.
Достојни Доситејеви наследници који су препознали значај кромпира свакако су Драгачевци, а њихов крај познат је и по највећем броју кромпираша.
Ратко Вукићевић већ 40 година бави се узгојем овог поврћа и док се неки жале како од кромпира добију само брух, овај вредни домаћин каже да у овом послу може и добро да се заради.
“Изузетно квалитетне плодове добили смо захваљујући сталним улагањем и стицањем нових знања. Пратили смо рад светских компанија које су далеко испред нас, усвојили смо неке од њихових принципа и данас смо ту где јесмо”, каже Ратко.
На плантажама Вукићевића рађа црвени, бели, плави, али и љубичасти кромпир, који је у Србију стигао са Анда.
“Можемо рећи да је то полудивља врста. У питању је сорта “блу стар” која нема перфектан облик, ни перфектно лице, али зато има перфектан укус и нарочито занимљиву боју меса. Јер, кад га пресечете он је љубичасте боје и кад се направи пире, имате осећај као да једете пудинг”, изјавио је за РИНУ, Коста Вукићевић, Ратков син.
У породични бизнис укључени су сви, па су Ратку лева и десна рука управо његова два сина који иако су се школовали у Америци одлучили су да се врате у Драгачево, а са њихових имања кромпир се продаје у целој Србији, али и извози у европске земље.
„Желели смо овде да радимо и стварамо. И брат и ја смо завршили факултете везане за пољопривреду, а у Америци смо завршили њихове курсеве који су специјализовани за кромпир, то знање које смо стекли желели смо да применимо у нашој земљи, а не у иностранству“, рекао је Милош Вукићевић.
ТопПрес/ РИНА