Ефикасан катастар грађани Србије могу да очекују тек 2023.

Ефикасан катастар грађани Србије могу да очекују тек 2023.

Грађани Србије би добили ефикасан катастар када би држава омогућила нотарима да наплаћују порез на пренос апсолутних права и да моментално књиже непокретности тамо где су папири „чисти“, сматра Србислав Цвејић, председник јавнобелезничке коморе Србије.

„Било би добро да се омогући јавним бележницима да наплаћују порез на пренос апсолутних права, од чега би сви имали користи: држава би одмах имала новац на рачуну, Пореска управа би била растерећена посла наплате око 300.000 решења а грађани би добили ефикасну и брзу услугу“, каже Цвејић.

Додаје да то захтева измену Закона о порезима и да ће јавнобележничка комора поднети и званично захтев, са предлогом да постоји прелазни период како би едуковали бележнике.

„Имамо довољно искуства о томе шта јесте тржишна цена непокретности и могли бисмо реално да проценимо тај порез…Пореска управа је имала око 300.000 решења за порез на пренос апсолутних права са ефектом од око седам милијарди динара, што за њих није велики новац, али јесте велики посао“, каже Цвејић.

Да би грађани Србије добили ефикасан катастар, потребне су, по његовом мишљењу, бар три године, што значи, не пре 2023.

„А решавање свих тих проблема би учинило да Србија напредује и на светским листама које мере услове пословања, попут Дуинг бизнис листе Светске банке“, истиче Цвејић у разговору за Магазин бизнис.

Највећи проблем катастра је, додаје, то што постоји много нерешених захтева, око 750.000, који се решавају по редоследу подношења.

„Наш предлог је да непокретност моментално књижи јавни бележник тамо где су исправе подобне и где нема претходног захтева, док би запослени у катастру решавали старе предмете. Процес би се сигурно убрзао. Предлог је ушао у Акциони план за 2023, што је јако дуго“, каже Цвејић.

Сматра да је други велики проблем с катастром то што не постоји приступ у реалном времену, а некада евиденције нису журиране и по неколико дана.

Републички геодетски завод би требало да повеже свој оперативни део и писарницу и да се све промене одмах виде у листу непокретности, наводи Цвејић и додаје да су законски у обавези да то спроведу до краја ове године.

Према његовим речима, “време короне” и ванредно стање су утицали и на рад нотара чији правни део посла купопродаје непокретности подразумева много договора, кретања, разгледања, што у ванредном стању није било могуће.

„Тако је у првој половини ове године остварено тек око десет одсто укупног промета. Тренутно смо на 70 одсто пословања које смо остваривали пре короне“, прецизира Цвејић.

Наводи да је у 2019. држава од јавних бележника, укључујући све дажбине које нотари плаћају, приходовала више од 25 милиона евра, и да је у систему бележништва за сада запослено 1.400 људи.

„У протеклих шест година, јавно бележништво је оправдало циљеве свог постојања и рада – увели смо контролу и убрзали правни промет, повећали правну сигурност грађана, и допринели смањењу корупције и прања новца, јер јавни бележници пријављују надлежнима сваку сумњиву трансакцију“, закључио је Србислав Цвејић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI