Гласови из Цркве али и власти против Закона о истополном партнерству у Србији

Гласови из Цркве али и власти против Закона о истополном партнерству у Србији

Када Закон о истополном партнерству у Србији буде усвојен, деловаће ми као да се то десило неком другом, а не нама јер превише дуго на ово чекамо.“

Тако Сања Марковић из Београда коментарише могућност доношења Закона који би њој и партнерки са којом живи већ пет година омогућио права из пензијског, здравственог и социјалног осигурања која имају хетеросексуални парови у брачној или ванбрачној заједници.

„Шта бисмо прво урадиле? Вероватно бисмо гледале да што пре склопимо партнерство. Због олакшица и да бисмо биле видљиве пред законом“, рекла је за Радио Слободна Европа (РСЕ) Сања Марковић.

Истополни парови не постоје пред законима Србије, а усвајање Закона о истополном партнерству најавила је крајем новембра министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Србије Гордана Чомић.

Са чела ресора који је основан након парламентарних избора у јуну, Чомић је најавила да ће Закон бити припремљен до краја 2020. године, а да би у скупштинској процедури могао да се нађе пре пролећа 2021. године.

Она је рекла и да је току формирање радне групе за израду Закона, као и да ће бити отворен дијалог са свим представницима друштва.

Из Министарства за људска и мањинска права нису одговорили на питања РСЕ о томе шта ће тачно предвиђати овај Закон.

Шта траже ЛГБТИ организације?
Организација за лезбејска људска права Лабрис заказала је састанак са ресорном министарком и послала свој Модел закона о грађанском партнерству на адресе Министарства за људска права и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, рекла је за РСЕ програмска координаторка Лабриса Маја Шенк.

Према том предлогу, истополни парови добили би нека од основних права која до данас немају, попут права на поделу имовине, наслеђивања партнера или учешћа у доношењу одлука у случају болести, те посете партнера у болници или затвору.

„То нису никаква посебна права и ми их не остварујемо на уштрб стрејт заједнице. Само желимо оно што је њима одувек омогућено“, рекла је Маја Шенк.
Најави Закона претходила је петиција за његово усвајање коју је у септембру 2020. покренуо „Београд прајд“. Петицију је до сада потписало око 9,5 хиљада људи.

„Надамо се да ће Закон бити у складу са препорукама организација које се баве људским правима. И надамо се да ће Влада да уради свој посао да омогући бољи живот свим грађанима и грађанкама“, рекао је за РСЕ директор „Београд прајда“ Марко Михаиловић.

Без истополних бракова и усвајања деце
Модел закона који је припремио Лабрис предвиђа да се грађанско партнерство може склопити пред матичарем на основу изјава две особе истог пола.

Овај Закон неће признати истополни брак, који је Уставом Србије дефинисан као заједница мушкарца и жене, нити ће истополним партнерима омогућити усвајање деце.

„Наравно да сматрамо да је дефиниција брака дискриминишућа, али у овом тренутку само желимо да истополни парови имају достојанство које би свако људско биће требало да има“, рекао је Михаиловић.

Он је додао да у Србији „још није довољно добра клима“ за покретање питања истополних бракова или усвајања деце.

Маја Шенк из Лабриса сматра да ни најава правног признања истополног партнерства не долази као резултат промене политичке воље, већ да је реч о обавезама које Србија мора да испуни на путу ка чланству у Европској унији.

„Оно што за сада видим као опцију је да би нам министарка Чомић стварно могла бити једна од савезница у овом процесу“, рекла је Шенк.

Ко се противи Закону?
Према последњем доступном истраживању јавног мњења из 2015. године које је спровео Национални демократски институт (НДИ) из Вашингтона, општа популација у Србији противи се браку партнера истог пола. Међутим, на питање да ли ЛБГТ особе имају право да посете партнера у болници, 46 одсто испитаника је одговорило потврдно.

Министарка за људска права најавила је да ће се дебата о Закону који ће то омогућити водити како унутар Владе, тако и са струком, представницима цивилног друштва, посланицима у Скупштини Србије и људима који се противе Закону.

Један од њих је Владимир Ђукановић, посланик владајуће Српске напредне странке, председника Србије Александра Вучића, који се на Твитеру огласио одмах после најаве могућности усвајања Закона.

„Срцем и душом волим Српску напредну странку. Ипак, свакако да од ње далеко више волим Господа и нашу православну веру, своју отаџбину Србију и породицу. Закон о истополном партнерству не може! То нека се лепо каже Гордани Чомић“, написао је Ђукановић 30. новембра на Твитеру.
Марко Михаиловић из „Београд прајда“ рекао је да не жели да посвећује много пажње негативним реакцијама политичара.

„Бирам да верујем да у овој Влади постоје људи који размишљају о широј слици и о свим грађанима и грађанкама Србије. И бирам да верујем да ће се ово регулисати 2021. године. Оно што мало љуља моју веру је то што ми ова обећања слушамо иза затворених врата много година“, рекао је Михаиловић.

Министар не воли ЛГБТ сликовнице
Уз део политичара на власти, унапређењу права истополних заједница у Србији годинама се противе десничарске странке и организације, али и Српска православна црква, чији је недавно преминули поглавар Иринеј уочи Параде поноса 2014. године хомосексуалце изједначио са педофилима.

Након најновије најаве да ће се закон пронаћи на агенди, епископ бачки Иринеј изјавио је да је хомосексуално понашање неприхватљиво и да Закон о признавању истополних партнерстава, који је најавила министарка за људска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, није њена идеја већ идеја из Брисела.

„Нека живи како ко хоће и нека ради шта ко хоће, али брак и ‘истополна заједница’ нису исто. Једна ствар је признавати слободу и права члановима и чланицама таквих заједница, сасвим друга је прогласити их за еквивалент браку, а трећа – бесомучно их пропагирати. Уосталом, нека наша држава организује референдум о овом питању“, рекао је за лист Печат 1. јануара епископ бачки Иринеј.

Десничарски опозициони покрет Двери Бошка Обрадовића организовао је у септембру 2019. у Чачку, а годинама пре тога и у Београду уочи Параде поноса, такозвану „Породичну шетњу“ којом, како наводе, „бране традиционалне и породичне вредности“.

Након 2010, када су Параду поноса обележили нереди и насиље у којима су десничарске и навијачке групе демолирале центар Београда, ова манифестација у наредне четири године није одржавана „из безбедносних разлога“.

Од 2014, Прајд се организује редовно без инцидената, али уз јаке полицијске снаге.

„Неки прогрес што се тиче положаја ЛГБТ заједнице јесте направљен, али то је углавном фокусирано на видљивост и оно што видимо кроз организацију Прајда је да извештавање медија, које је некада било екстремно негативно, сада више иде ка неутралном“, рекао је Михаиловић.

Према извештају удружења за правну и психолошку подршку ЛГБТ+ особама „Да се зна“ који је представљен 7. децембра, од почетка ове године том удружењу јавило се 430 ЛГБТ+ особа, као и чланова њихових породица и пријатеља, због проблема са насиљем или дискриминацијом.
Министарка за људска права Гордана Чомић поручила је „да не треба имати страх од реакције припадника организација које се екстремно противе људским правима попут живота у истополном партнерству“.

„Људи који користе вербално насиље и упућују моралне осуде из позиције онога ко ’зна’ да је његова истина једина су људи који негују интензивне страхове од дијалога. Моје искуство је да би најжешћи противници истополног партнерства заправо најрадије тако живели“, рекла је Чомић 16. децембра у разговору са активистима невладиног Београдског центра за људска права.
Шта ће Закон променити?
Наводећи да ће и након Закона остати већинско неразумевање права ЛБГТИ особа у Србији, Марко Михаиловић из „Београд прајда“ рекао је да ће његовим усвајањем добити правни основ да се боре када су им она угрожена.

„Свакако да ће први парови који би желели да искористе своја права наићи на неке проблеме, али очекујемо да државни механизам то поправи. У случају да некоме буде одбијена могућност посете партнера у болници, имаћемо правну подлогу да затражимо решење или на суду или од стране других органа“, рекао је Михаиловић.

Сања Марковић, која чека дан када ће озваничити партнерство са својом девојком, рекла је да очекује проблеме, али да јој је важно да има законска права.

„Очекујем чудне погледе, то је неизоставно, али тада ће то бити то јер не можете против закона. Поред тога што сам у вези са женом, ја сам у инвалидским колицима тако да сам навикла на те ствари дупло и не погађају ме посебно. Све док се поштује оно што мени следује, могу да ме гледају колико хоће“, рекла је Сања Марковић.

Обавеза Србије на чекању

Србија је као чланица Савета Европе (СЕ) дужна да донесе овај Закон. Према пресуди Европског суда за људска права из 2015. године у случају „Олиари и други против Италије“, свака држава чланица СЕ мора правно да регулише заједницу живота две особе истог пола.

Иако се ЛБГТИ заједница надала да ће доласком Ане Брнабић на чело Владе Србије 2017. године Закон бити усвојен, а они добити права на која годинама чекају, Маја Шенк из Лабриса оцењује да премијерка, као јавно декларисана лезбејка, није донела много више од учешћа на Парадама поноса.

Брнабић је на Паради у Београду септембра 2019. изјавила да се ради на изради Закона о регистровању партнерстава и родном идентитету, али да „не може да прецизира тачно када ће Закон бити донет“.

Именовање Ане Брнабић је један од великих промашаја за ЛГБТИ заједницу. Може се рећи да је делимично допринела повећању видљивости, али она је особа која има посебну врсту привилегије коју ми остали немамо“, рекла је Маја Шенк.

ЛБГТИ удружења честитала су 2019. године премијерки када је објављено да је са партнерком добила сина, али и подсетили да је за њихову заједницу право на родитељство у Србији и даље недостижно.

Како је питање истополних заједница регулисано у свету?
Данас 47 земаља у свету, од којих 27 чланица Савета Европе, признаје брак или регистрацију истополних парова.

Прва земља која је увела регистровано партнерство била је Данска, 1989. године, док је Холандија прва усвојила закон о истополним браковима, 2001. године.

Законе о истополним браковима у Европи имају Белгија, Данска, Финска, Француска, Ирска, Исланд, Луксембург, Норвешка, Португалија, Шпанија, Шведска, Холандија и Велика Британија.

Неку врсту законског признања истополног партнерства имају Андора, Аустрија, Кипар, Чешка, Естонија, Немачка, Грчка, Лихтенштајн, Малта и Швајцарска, а од држава Западног Балкана – Хрватска и Црна Гора, која је у јулу 2020. године усвојила Закон о животном партнерству лица истог пола.
Од земаља Европске уније, такав пропис немају Румунија, Бугарска, Пољска и Словачка.

Иако су истополни бракови у Мађарској незаконити, до сада је у тој земљи било омогућено усвајање деце уколико се један од партнера пријави сам.

Међутим, мађарски парламент усвојио је 16. децембра 2020. закон који је и то забранио. Закон је предложила влада премијера Виктора Орбана и налаже да децу могу да усвајају само брачни парови, уз неке изузетке за самохране рођаке детета.

 

ТопПрес /Извор:  Слободна Европа

 

KOMENTARI