Пољопривреда се све више развија, па ипак – којом год граном да се бавите, најпре морате да забодете плуг у земљу и поорете. Да би обрада земље била што квалитетнија, уз минимално потрошене ресурсе у виду горива и хабања машине, а на крају и вашег времена и физичке снаге, потребно је да имате добре раонике на плугу.
Квалитетан раоник је солидне тврдоће, а спреман је за употребу када је клепан, односно наоштрен. Знају ли пољопривредници како и зашто се клепа раоник, питали смо металостругара Живојина Јанковића који у својој родној Доњој Шаторњи има ковачку радњу.
„Раоник – било да је нов или је радио годину-две дана, исто се откива. У раду се потроши на 5 или 6 хектара, а уз то зависи какав је терен који обрађује – ако је, на пример, песковита земља, брже ће да се потроши. Процес је исти и код нових и код старих, прво се угреје на шљивовом дрвету до нормалне температуре од 650-700 степени целзијуса, затим чекићем од 5 кг извучем до неке дебљине тако да га што више истањим из првог грејања, после наравно мањим чекићем вршим ’пеглање’, да нема неке велике боре, бразде или видљиве трагове удараца чекићем“, каже Јанковић.
Док се данас раоник клепа пнеуматским чекићем кад се цео загреје, овај мајстор све ради ручно, па се његова делатност сада сматра старим занатом. Иако је далеких 70-их година почео да ради овај посао код других мајстора као шегрт, током наредних година бавио се браваријом, лимарским радовима и слично. Коначно се вратио ковању тек пре 7 година, када је од локалног ковача купио радњу. Прве муштерије, наравно, били су мештани.
„Не поправљам раонике само мештанима, радим и људима из околних села и општина. Пољопривредници из Тополе и Љубесела воле да употребљавају више прав раоник него конусан. Од тога који ћете употребити зависи и тип земље коју обрађујете; смоница, хумусна, све то има неких својих утицаја и на раоник и на тврдоћу, па и на сам изглед раоника. Да ли је плуг 755 или 756, нема неке велике разлике, имате високи и ниски клиренс. Код нас се претежно користи ниски. Ипак, најважније за сваки раоник је квалитет“, објашњава наш саговорник.
У пољопривреди се употребљава две врсте раоника: самооштрећи и искивајући. Самооштрећи се користе док се не потроше, па стручњаци пољопривредне механизације кажу да је знак да су потрошени оног момента када дебљина оштрице достигне 2,5 до 3 мм. Искивајући се одржавају само искивањем и процене су да могу да издрже највише 3 до 5 искивања.
Ако је раоник од квалитетног материјала са што више процената мангана у себи, нормално да ће служити више, јер манган је материјал који му даје тврдоћу. Међутим, данас људи купују раонике на бувљим пијацама, и то самооштреће, за двоструко нижу цену него у регистрованим радњама. Проблем је у томе што тај раоник нема тврдоћу, нема нимало челика у себи и док се ’поједе’ оштрица, он ће доћи скоро на исту дебљину као на врху раоника – 7 или 8 мм јер се брзо троши. Па кад се потроши тај самооштрећи део, ја то откујем, али не могу лепо да окалим да буде дуготрајније. У суштини, не могу да постигнем тврдоћу калењем. Ако је мекан материјал, онда ће се раоник савити при удару о камен или неку другу препреку у земљи“, објашњава Јанковић.
Међутим, данас се проблеми клепања раоника решавају једноставном куповином нових. Уместо поновног оштрења, након две или три сезоне, пољопривредници замене раоник на плугу, јер нов и оштар раоник боље обрађује земљу, штеди гориво јер не форсира машину која га вуче.
„Кад је раоник урађен како треба и добро окаљен, он може да пооре 5 хектара без проблема и нормално је да је мања и потрошња горива и осталог. Туп раоник неће да започне да оре земљу, а ако је нов, клепан, он ће одмах да се ухвати за земљу“, закључује Јанковић.
ТопПрес/ Извор: Агромедиа