Каква је корист од производа са ознаком географског порекла?

Каква је корист од производа са ознаком географског порекла?

Производи са ознаком заштићеног географског порекла доносе директну финансијску корист пољопривредницима, одговарајућем прерађивачком сектору и држави, а истовремено чувају културни идентитет и традицију народа. Србија има одличан потенцијал да крене тим путем у освајање глобалног тржишта, али је неопходна већа предузимљивост и примарних пољопривредних произвођача и наших компанија.

Тако Сенад Махмутовић, државни секретар Министарства пољопривреде оцењује стање у овој области. Циљ Министарства је, додаје, да кроз различите врсте помоћи афирмише и имплементира производњу са ознаком географског порекла, а посебно виши степен прераде и стварање додате вредности.

– Бенефити од тога су богатији и успешнији пољопривредник и већи девизни приливи од извоза пољопривредно-прехрамбених производа – каже Махмутовић.

Мирјана Милутиновић, представница Удружења „Ариљска малина“, које окупља више од 100 фармера, истиче да би ознака географског порекла требало да помогне да се њихове малине издвоје на тржишту и да буду познате широм света.

– Захваљујући систему сертификације, крајњи купци ће бити сигурни да купују производ врхунског квалитета који је произведен на традиционалан начин – објашњава Милутиновићева. – Ово је значајно за мале произвођаче, да се изборе са конкуренцијом и обезбеде бољу преговарачку позицију о откупној цени.

Највећи прерађивач воћа у југоисточној Европи и највећи произвођач сокова „Нектар“ ушао је у пројекат заштите географског порекла ариљске малине и облачинске вишње јер су, како кажу у том предузећу, препознали вредност заштите и промоције домаћег воћа.

– Ми од тих сировина желимо да правимо готове производе чиме би додата вредност остала у Србији – рекао је Михаило Јанковић, генерални директор компаније „Нектар“. – То је важно за нашу привреду и земљу која на храни треба да гради своју будућност. Треба да ценимо своје јер имамо много тога на шта треба да будемо поносни, а то нисмо препознали, већ се често више дивимо нечему што долази споља.

Стручњак из Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација Емануел Хидијер истакао је да је 50 милијарди долара вредно светско тржиште хране са заштићеним пореклом. Осим економске вредности, додао је, такви производи подстичу и рурални развој и туризам.

Сремски кулен, сјенички сир…

У Србији има више од 60 производа са ознаком заштићеног географског порекла. Међу њима су и сремски кулен, сјенички сир, хомољски мед, футошки купус, али су само облачинска вишња и ариљска малина у процесу за добијање тог сертификата и на европском тржишту.

ТопПрес/ Извор: Новости

KOMENTARI

TOPPRESS: 0
DISQUS: 0