Садашњи полумодел мале матуре какву желимо да имамо је донекле у реду, а велике је никакав, мењаћемо све па ће оне средњошколцима да буду улазница за факултет, каже у разговору за Политику министар Младен Шарчевић.

Додаје да је садашњи концепт матуре „бар утегнут“ и да „не дозвољава мување“.

„Идемо даље с тврдом причом, без обзира да ли се то некоме свиђа или не. Навике морају да се мењају, у нормалним земљама се онај ко преписује на тесту сматра преварантом, а код нас кажу: Види какав је, не дозвољава детету да препише“, објашњава министар просвете, науке и технолошког развоја.

Недељу дана уочи завршног испита, а на питање које су мере предузете да се спречи преписивање, одговара да неће бити полиције, али да ће доћи сви инспектори с локала и с републичког нивоа, саветници и начелници школских округа.

Каже и да дигитална форма матуре омогућава много виши ниво безбедности.

Напомиње да је младим матурантима пресудно да одлуче да ли желе да студирају или да раде после средње школе, те да у складу с тим треба да одлуче, и првом случају да иду у гимназију, а у другом да бирају дуалне смерове којима ће себи обезбедити посао и плату , јер ће, додаје, фирме да им дају накнаду за учење кроз рад и касније ће да их запосле.

Министар објашњава и шта доноси од 1. септембра нови једносменски рад основних школа.

„То је озбиљан и темељан посао, који подразумева и правилну исхрану деце, безбедност и спорт. Крећемо с пилот пројектом који обухвата већи број школа него што их Црна Гора укупно има. Планирамо да га уведемо у више од 1.200 осмолетки, а предуслов је био да пребројимо милионе квадрата школског простора, а после следи распоређивање новца у градњу и обнову. Стара стратегија је предвиђала десетогодишње увођење једносменског рада, а ако га ми уведемо за пет година бићемо шампиони Европе“, каже министар и поручује да тај потез већина школа дочекује у стању спремном за реновирање, „с кабловима који никако не могу да подрже дигитализацију“.

А на вечито питање могу ли наставници да очекују веће плате, Шарчевић одговара:

„Наравно, под условима који су повезани с новим системом расподеле плата и платним разредима. Закон који то омогућава ступа на снагу у јануару 2020. Нас шест министара и премијерка смо одржали три радна састанка на којима смо све усагласили и техничке припреме су у завршној фази. Оно што смо морали да мењамо је финансирање научника, јер оно није било усклађено с платним разредима, а убудуће ће и истраживачи добијати плате из буџета“, поручује.

Коначно, на питање о неправилностима за које је Министарство утврдило да их је било у Вишој медицинској школи у Ћуприји, Шарчевић објашњава како су се ствари одвијале, како због аутономије коју је школа имала Министарство није могло да смени надлежне, али додаје да су се сада ствари промениле, да је школа ушла у састав академије за Расински округ, те да садашњи координатор који је иначе правио прекршаје сигурно то неће поново бити, или, како тврди, он неће више бити министар просвете.

ТопПрес/ Извор:  Танјуг, Политика