Топола – Стари људи представљају носиоце традиције и мудрости, баш због животне старости и искуства које су са годинама стицали. Многи ће за такве људе рећи да су живе енциклопедије а један такав дека живи баш у Тополи. Иако је на прагу 101 године свега се сећа као да је јуче било а најтеже му пада што више не може да ради посао који је обележио његов живот.

За дуговечност је битан ведар дух, фото: ТопПрес

„Рођен сам 18. новембра 1918. године у селу Божурња где сам провео и већи део живота. У Београду сам научио пинторски занат и то је био мој посао за живота, направио сам бурића за вино да ни сам не знам броја. Још увек у Краљевој винарији на Опленцу стоје бачве које сам направио то су огромни судови за вино. Није раније било пластике, само дрво па смо имали пуне руке посла требало је направити бурића да се складишти на тоне и тоне грожђа и вина“, присећа се деда Милинко Кузмановић  и додаје да је ишао и на кућну адресу да заради динар.

„Имам своју радионицу у дворишту овде у Тополи, ту сам направио бачви ко зна колико, продавало се и у Београду, некада је била пуна авлија дрвених судова. Звали су ме да идем и кући да направим буриће нисам никад одбио никога, радио сам часно и поштено све докле ме снага држала, и сада би радио, све знам како треба, али не могу, године ме стигле“- вели овај стогодишњак.

Милинко у друштву његове ћерке Виде, фото: ТопПрес

За дуговечност је најважније да се на живот гледа са позитивне стране, сматра деда Милинко па каже:

„Ништа посебно, нема ту неке велике мудролије, само ведар дух. Никада нисам кукао и очајавао и кад ми је било најтеже ја сам гледао неку позитивну страну у свему, нисам се жалио на живот иако је било доста тешких дана. Бивао сам и болестан имао сам и операција али хвала Богу све сам пребродио и ево за месеца дана напунићу 101 годину. Само оптимизам и храбро напред“, поручује  Милинко.

ToпПрес

Овако се славило прошле године, а за пар дана ту је и 101 свећица, фото: ТопПрес