Све пољопривредне парцеле у Србији на којима се заиста обавља пољопривредна производња, биће до 2023. године евидентиране, а то ће бити основ за добијање државних субвенција.
Држава пољопривредницима већ одобрава подстицаје на основу површине земљишта коју имају у власништву, односно закупу, која је уписана у катастру, а на којој пољопривредници имају засађене културе.
Међутим, у пракси се показало да само на једном делу те површине, уствари, обављају производњу, па су на тај начин добијали новац и за део земљишта на којем нису засејали пшеницу, кукуруз, детелину…
Шеф одсека Интегрисаног система управљања и контроле (ИАЦС) у Управи за аграрна плаћања, Зоран Кнежевић, каже да ће на основу графичког евидентирања земљишта, које се користи за пољопривредну производњу, пољопривредници у будућности добијати подстицаје по хектару за сва директна плаћања као и за одређене мере из руралног развоја.
„Подстицаји за пољопривреднике треба да се повећавају. С друге стране, добијаће их само они пољопривредници који стварно користе пољопривредно земљиште, било да је то обрадива површина или су трајни травњаци, ливаде и пашњаци“, рекао је Кнежевић за Тањуг.
Пројекат Успостављање система идентификације земљишних парцела (ЛПИС) почео је да се спроводи у Србији почетком године у сарадњи са ЕУ.
Провери стварног стања на терену у оквиру прве фазе овог пројекте, претходило је снимање из авиона свог земљишта у Србији, дигитализација на основу ортофото снимака, а како би се утврдило које пољопривредне парцеле се на терену заиста обрађују.
Успостављање овог Система треба да омогући лакши и једноставнији начин подношења захтева за подстицаје, транспарентно коришћење државних подстицаја, али и бољу контролу података и праћење (мониторинг) коришћења пољопривредног земљишта.
„Данас се на терену проверава ГПС-ом, да ли су границе добро исцртане и да ли је на том земљишту култура коју су пољопривредници пријавили да узгајају“, наводи Кнежевић.
У пилот пројекту учествује 10 општина и 147 пољопривредника.
Пољопривредници из села Мали Извор и Валакоње у општини Бољевац, Мирољуб Стојадиновић и Љубиша Јаношевић очекују да ће се дигитализацијом стварних працела које се користе за пољопривредну производњу омогућити праведнија расподела средстава и веће субвенције државе.
„Надам се да ће се повећати субвенције и тако више унапредити улагање у пољопривреду“, каже Мирољуб Стојадиновић из Малог Извора који на нешто више од пет хектара гаји пшеницу, кукуруз…
Љубиша Јаношевић из села Валакоње, на чијим парцелама су били надлежни из Управе за аграрна плаћања и стручњаци за имплементацију пројекта на терену из Словеније, сматра да се пољопривредницима који су се укључили у пројекат омогућава да докажу да оно што раде заиста заслужује помоћ државе.
Експерт за ЛПИС из Словеније, где је цео систем заживео пре 15 година, Алеш Знидарко из Геодетског завода Цеља, каже за Тањуг да је у ЕУ субвенционисање засновано на површини земљишта које се обрађује, а не на основу површине парцеле коју пољопривредници поседују.
„То је основа за тражење подстицаја. Тако се добије реална ситуација на терену и то се касније може проверити контролом на терену“, каже Знидарко. Комплетан пројекат у Србији, кажу надлежни, требало би да заживи до 2023. године. У пројекту учествују општине Нови Кнежевац, Сечањ, Ириг, Сремска Митровица, Горњи Милановац, Пожаревац, Голубац, Бољевац, Власотинце и Лесковац.
ТопПрес/ Извор: Танјуг