Продавци кромпира користе ове трикове да вас насамаре, али ево како да им доскочите

Продавци кромпира користе ове трикове да вас насамаре, али ево како да им доскочите

Да ли је кромпир који купујемо на пијацама увозни или домаћи, питање је које постављају купци ових дана. Упитан је, кажу купци, и његов укус, док је цена приступачна.

Ако питате продавце, нема дилеме да је кромпир из Србије и да је најчешће ситгао из западног дела наше земље који је познат по његовој производњи, или из Ивањице.

Међутим, претходних дана произвођачи су отворено рекли да се увозни кромпир препакује и продаје на пијацама као ивањички, што њима смета и гуши производњу.

Пијачни продавци у Новом Саду који не крију да продају увозни кромпир кажу да је он јефтинији од домаћег, правилног облика и леп на око, што, уз рекламу појединих да долази из нашег најпознатијег региона по производњи кромпира, гарантује продају. Они сматрају да није у реду да се такав кромпир представља као домаћи, јер је с њим све у реду, те нема потребе да се лаже. Један од продаваца на новосадској Рибљој пијаци каже да већ годинама на пијаци продаје највише кромпира и да му сав кромпир долази са Рудника.

„Прича да је кромпир из Албаније није истинита, има га из Холандије и Француске, и ове године је чак мало бољи од нашег“,  искрен је продавац.

Он објашњава да у цени свакако нема велике разлике, већ да је „пет динара горе – доле“.

Цене кромпира на пијацама широм Србије су од 50 до 80 динара за килограм. Кромпир је у маркетима јефтинији, и углавном је наглашено да ли је кромпир увозан или домаћи. На акцијама у продавницама кромпир може да се нађе и за 40 динара па све до редовне цене од 70 динара за килограм.

„Овај јефтинији сигурно није наш, то се и види, пошто је тако леп, али је мање укусан“, наводи један купац на новосадској Рибљој пијаци.

Агроекономски аналитичар Милан Простран каже за „Блиц“ да Србија није позната као земља увозница кромпира, али и да увозни кромпир не би смео да се продаје као домаћи.

„Сваки увозни производ мора бити декларисан. Иако то није допуштено, на пијацама могу да се послуже овим маркетиншким триком и продају га као домаћи. Тржиште је слободно и сваки трговац тражи да купи јефтин кромпир из увоза, док ја увек апелујем да купујемо домаће, јер заиста имамо крајеве познате по производњи квалитетног кромпира“, истиче Простран.

Простран додаје да би на декларацији морало да стоји и чиме је кромпир третиран, пошто сада почиње његова интензивна фаза клијања.

У Србији се годишње произведе више од 600.000 тона кромпира, а примера ради, 2016. године увезено је 7.500 тона. Међутим, произвођачи су се у више наврата жалили да се кромпир увози неконтролисано, те да се декларације прелепљују и да се пласира као домаћи.

Специјално за помфрит, салату…

У маркетима се поред црвеног и белог кромпира, кромпир продаје и у многим другим варијантама спремним за коришћење. Поред замрзнутог помрфрита могу се купити и замрзнуте куглице од кромпира, замрзнути кромпир за печење у миркоталасној пећници, али и већ зачињени и исечени пекарски и сеоски кромпир, који је такође замрзнут. Ови прозиводи коштају и више од 200 динара за килограм, док се у продаји налази свежи кромпир које се посебно користи за помфрит или салату. Он се продаје у паковањима од килограм и по и за помфрит кошта 199,99 док за салату стаје 224,99 динара.

ТопПрес/ Извор: Блиц

KOMENTARI