Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене и допуне Закона о избору народних посланика, измене Закона о локалним изборима и измене и допуне Закона о заштити становништва од заразних болести.

Измене и допуне Закона о избору народних посланика и измене Закона о локалним изборима односе се на очување здравља од заразне болести Ковид 19 у изборном процесу, с обзиром да и даље постоје препоруке о поштовању одређених правила понашања, које се пре свега односе на физичко дистаницрање.

С обзиром да нису све странке које желе да учествују на изборима предале листе, оне ће наставити процес прикупљања потписа, а осим јавних бележника, потписе бирача ће оверавати и општинске и градске управе.

За избор народних посланика потребно је 10.000 потписа, а рокови за предају листа на оба нивоа су 15 дана пре одржавања избора.

Основни судови и даље могу да оверавају потписе бирача, али само у општинама и градовима у којима нема јавних бележника.

Други разлог предлога измена и допуна Закона о избору народних посланика је “политички договор“ који је постигнут на састанку председника Србије Александра Вучића и представник свих листа које су заинтересоване да учествују на изборима 21.јуна.

Изменама и допунама Закона о Заштити становништва од заразних болести повећава се најнижи износ новчане казне за кршење прописа о заштити становништва од заразних болести са 30.000 на 50.000 динара.

Такође, пошто пандемија још траје, прописано је да закон ступи на снагу даном објављивања у Службеном гласнику, а не осмог дана од објављивања.

Законом је прописано да су здравствене установе – државне и приватне, предузетници, здравствени радници и сви грађани, дужни да спроводе прописане мере и да поступају по решењу санитарног инспектора.

Ружић: Проширен круг овлашћених оверитеља потписа

„Влада Србије је имајући у виду јавно здравље и ефекте пандемије, као и политички договор, одлучила да прошири круг овлашћених оверитеља потписа свих политичких групација и листа које желе на изборе, што је и учињено предложеним изменама закона“, изјавио је министар државне управе и локалне самоуправе Србије Бранко Ружић.

„Што се тиче локалних избора вратили смо надлежности општинским и градским управама, а што се тиче Закона о избору народних посланика, укључили општинске и градске управе поред јавних бележника, уз изузетак, из ранијег законског решења, да у јединицама локалне самоуправе где нема јавних бележника, оверу могу да раде и основни судови, судске јединице или канцеларије основног суда“, изјавио је он.

„Можда нисмо до највишег нивоа изашли у сусрет ономе чему сте се ви надали, или што видите као олакшавајућу околност за изборе, али мислим да је много лакше сада спречавати ризик још увек постојећег вируса, јер морамо да научимо да живимо са њим. А, ово је један од начина да те ризике спречимо, и да направимо што шири оквир могућности за оне који желе да изађу на изборе да што пре овере потписе подршке“, рекао је Ружић одговарајући посланици Гордани Чомић која је поднела амандман на Закон.

Чомић је, наиме, претходно рекла да њен амандман има за циљ да се допринесе једнакост учесницима у изборном процесу, предлажући да људи бирају где ће поднети потписе на оверу за изборне листе, без обзира да ли код њих има јавних бележника или нема.

Она је додала и да је најлакше оптужити власт за кршење Устава и мењање изборних закона у кампањи, што је, каже, тачно али непродуктивно, јер су изборна правила најосетљивији и најдекликатнији део законодавства, јер описују темељне слободе које описују како ћемо бирати оне који ће нас водити.

Током првог дела седница, највише су о изменана дискутовали посланик СРС Александар Шешељ и шеф посланика СНС Александар Мартиновић.

Шешељ је замерио што се изборни закони „најчешће доносе на неку врсту октроисаног начина“, а промене доносе „као гром из ведра неба“.

Шешељ је навео да се предложеним изменама изашло у сусрет мањим непарламентарним опцијама, које не би могле да прикупе 10.000 потписа, а како би „изборни листић био дужи и шаренији“.

Шеф посланика СНС Александар Мартиновић рекао је да се овим изменама закона не излази у сусрет странкама, већ да је најважније да се сачува здравље грађана, будући да још постоји опасност од коронавируса.

Како је рекао, СНС је показала ширину и спремност за разговор, јер је седела за столом у дијалогу о изборним условима и прихватила предложене измене закона, а онда је опозиција поставила питање – зашто се закони мењају у изборној години.

„Предложене измене закона који су данас на дневном реду су бенефит за опозицију“, изјавио је Мартиновић.

Он је рекао и да се ништа у изборном законодавству није мењало по диктату ЕУ, већ је све резултат дијалога странака које су учествовале у дијалогу.

На измене и допуне Закона о избору народних посланика поднето је девет амандмана, на измене Закона о локалним изборима осам, док је на измене и допуне Закона о заштити становништва од заразних болести поднето три амандмана.

Шеф посланичке групе СНС-а Александар Мартиновић се на почетку седнице осврнуо на нереде које је изазвао лидер Двери Бошко Обрадовић испред Народне скупштине, али и тврдње посланице Странке слободе и правде Маринике Тепић да је Маријан Ристичевић тада носио нож са собом.

Мартиновић је одбацио те тврдње и казао да је Ристичевић носио кључеве аутомобила.

Он је оценио да је Обрадовић „батина Драгана Ђиласа“ и да ће Ђилас, када, како каже, више не буде Обрадовића, наћи неку нову „батину“.

„Људи који су били на власти покушавају да зауставе Србију на путу њеног развоја“, оценио је Мартиновић.

Он је поручио да Србија неће да поклекне пред Ђиласом и Обрадовићем.

„То неће да се деси. Србија ће остати држава. Србија је вечна и важнија од сваког од нас појединачно“, рекао је Мартиновић.

ТопПрес/ Извор: Танјуг