Срби поједу највише седам килограма рибе годишње

Срби поједу највише седам килограма рибе годишње

Становник Србије просечно поједе свега од пет до седам килограма рибе годишње, а нешто више ове намирнице нађе се на трпези само оних који живе близу Саве и Дунава.

То је знатно мање у односу на потрошњу рибе на светском нивоу, која је одавно премашила цифру од 20 килограма по становнику годишње.

Ипак, Србија је рекордер у потрошњи рибе у једном дану- а то је слава Свети Никола будући да највише Срба слави баш ту славу.

Здравље људи директно је повезано са конзумирањем рибе као намирнице, каже самостални саветник у Удружењу за сточарску производњу и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије Мирјана Мишчевић и истиче да је рибарство грана која има велике шансе за даљи развој и то не само кроз отварање нових рибњака већ и у прерађивачкој индустрији.

Мишчевић истиче да је последњих година приметан пад производње у рибарству и пораст производње у преради.

Ипак, да би се искористили сви потенцијали овог сектора у Србији важно је да се рибњаци ослободе плаћања водног доприноса, указала је саговорница Танјуга.

„Прерађује се морска риба, имамо и речне рибе, фабрике су спремне да прерађују и речну рибу али док се не ослободе рибњаци водног доприноса који је висок то неће бити могуће, а ако би се то учинило интензивирала би се примарна производња у рибарству и створила сировина за даљу прераду“, објашњава саговорница Танјуга.

У Србији има 120 регистрованих рибњака, али је доста оних који нису регистровани.

„Потенцијали су велики и имамо сансе за отварање нових рибњака, али основно је да се ослободе водног доприноса како би се заинтересовали сви они који желе да оформе нове рибњаке. Постоји земља која се не користи у Банату а која би могла да се користи за постављање нових рибњака“, рекла је она.

Мишчевић је навела и да је важно усклађивање Правилника о квалитету риба ракова шкољки, пужева и њихових производа са правилима ЕУ и на тај начин омогућ слободан пласман појединих врста риба на тржишту.

То би практично омогућило фирмама које се баве увозом рибе да могу да прошире свој асортиман.

Србија је прошле године увезла више од 30.000 тона рибе у вредности од око 90 милијарди долара, а извезла рибе у вредности од 15 милиона.

Тренутно располаже са 8.290 хектара шаранских рибњака, а на површини од 62.281 квадратних метара налазе се патрмски рибњаци.

Производња рибе је највећим делом сконцентрисана у Војводини.

„Постоје услови за заснивање 200.000 хектара шаранских рибњака, што јасно показује да су могућности за развој рибарства велике, али недовољно искоришћене“, истиче Мишчевић.

У Србији је 2017. године према подацима Републичког завода за статистику, произведено 5.070 тона конзумне рибе у рибњацима.

Од тога је 4.148 тона у шаранским и 922 тоне у пастрмским рибњацима. Улов привредних рибара износио је 590 тона док су рекреативни риболовци изловили 1.618 тона рибе. Укупна производња и улов у 2017. години достигли су 7.278 тона.

Извоз рибе и прерађевина од рибе у 2017. години био је три пута већи у односу на 2011. годину, док је увоз смањен за 12 одсто.

У прошлој години највише смо увозили рибе и прерађевина од рибе из Норвешке, Шпаније и Тајланда а највише смо извозили у Италију, БИХ и Немачку.

„Прерада рибе код нас је у успону, изграђени су значајни прерађивачки капацитети за прераду рибе по најсавременијим светским стандардима. Повећана је прерада лососа који се највише увози из Норвешке“, објашњава саговорница.

Рибљи филети чине 55 одсто укупног извоза. У укупном извозу, конзервисана риба заузима 20 процената, а за седам месеци 2017. године евидентиран је раст извоза од 20 одсто.

Када је реч о томе шта су проблеми који су виђени у овом сектору, Мишчевић је навела да је један од њих то што у ресорном министарству не постоји сектор за рибарство, што ће рећи да је потребно да се унапреде административни капацитети.

„Неопходно је уредити тржиште рибе, боље организовати произвођаче и унапредити маркетинг. Ред у рибарству се може увести тачном евиденцијом производње, транспорта, прераде и продаје рибе“, рекла је Мишчевић.

Важно је да се обавља контрола нелегалног, непријављеног и нерегулисаног риболова, истиче.

„У процесу хармонизације неопходно је успостављање система за коришћење ЕУ фондова у рибарству. Такође је неопходно измена законодавства у погледу стандарда и квалитета производа и прилагођавање националног законодавства како би се осигурала правилна имплементација уредби“, указала је Мишчевић.

У усклађивању са ЕУ законодавством неопходно је подизање административних капацитета, закључила је саговорница.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI