Шта доноси закон о агенцијском запошљавању

Шта доноси закон о агенцијском запошљавању

Влада Србије усвојила је на седници одржаној у четвртак Предлог закона о агенцијском запошљавању који има за циљ да се уреди ова област и максимално заштитите тзв. агенцијски запослени.

Предлогом закона предвиђено је да ће запосленима бити обезбеђена једнака зарада и други услови рада (радно време, одсуства, одмори), безбедност и здравље на раду и други услови рада који се примењују на запослене које непосредно запошљава послодавац.

Како се истиче у предлогу, на захтев представника синдиката, а у циљу подстицања непосредног запошљавања радника од стране послодаваца корисника, ограничена је могућност уступања запослених преко Агенција на 10 одсто у односу на укупан број непосредно запослених код послодавца корисника, а имајући у виду досадашњу праксу отпуштања запослених по основу вишка и њиховог поновног ангажовања преко агенција под знатно неповољнијим условима рада.

Мањи изузетак од овог ограничења прописан је за послодавце који имају мање од 50 запослених. То је уједно и био највећи предмет спорења социјалних актера у току расправе о нацрту закона.

Да би се спречило континуирано ангажовање запослених на одређено време код истог послодавца прописано је да Агенција не може да уступи запосленог на одређено време који је претходно био у радном односу на одређено време код истог послодавца корисника непосредно или преко исте или друге Агенције у укупном трајању дужем од 24 месеца, осим у случајевима када је рад на одређено време код послодавца корисника дозвољен у дужем трајању у складу са законом којим се уређује рад.

Резултати истраживања спроведених 2017. потврдили су да је ову појаву радног ангажовања неопходно законски уредити, наводи се у образложењу предлога закона.

Према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у Републици Србији је закључно са септембром 2018. године било 111 регистрованих агенција за запошљавање.

У пракси, запослени агенције закључују уговоре о раду на одређено време или уговоре о привременим и повременим пословима са одређеним лицима, а за потребе рада код других правних лица и предузетника, наводи се у Предлогу закона.

Овако радно ангажована лица преко агенције за запошљавање су у својеврсном дискриминисаном положају у односу на запослене код послодавца корисника.

Тако се долази до ситуације да уступљени радници немају одговарајућа права која проистичу из радног односа као што их имају запослени код истог послодавца.

Подаци анкете о радној снази показује и да је учесталост свих специфичних врста радног времена (рад ноћу, суботом и недељом, као и рад у сменама) већа код запослених који имају уговор са агенцијом за запошљавање него у укупном скупу запослених радника.

Према подацима анкете о радној снази из 2016. године, око 45 одсто запослених преко агенција је имало нето месечну зараду нижу од 25.000 динара насупрот приближно 41 одсто код свих запослених.
Трећина запослених преко агенција оценила је финансијску ситуацију у свом домаћинству као лошу, док је нешто више од једне четвртине види као “углавном лошу”.

Циљеви овог закона су између осталог заштита и унапређење услова рада радно ангажованих лица у сврху уступања запослених другим субјектима корисничким предузећима и изједначавање у погледу основних услова рада са запосленим код послодавца корисника (зараде, радно време, одмори, одсуства, боловања и сл.), усклађивање са међународним стандардима, сузбијање “сиве економије”, односно смањење рада на “црно”, нелојалне конкуренције у области рада…

У Савезу самосталних синдиката Србије за Танјуг кажу да је и највећи проблем у дијалогу у вези овог законског ресења била управо такозвана “квота” и да иако је дефинисана на 10 одсто, предвиђене су и алтернативе и уступци.
“По њима испада да може да их буде знатно висе и сматрамо да то није прихватљиво”, каже Зоран Михајловић из тог синдиката.

Синдикати су каже тражили и банкарске гаранције за оснивање агенције јер, истиче, само велике агенције могу бити “озбиљни играчи” и гарантовати осваривање свих права радницима јер је било бројних злоупотреба.

Такође, важно је да се омогући да после две године радници ангажовани овако могу да пређу из одређеног у неодређени радни однос, јер ако се то не деси изгубиће се институт запослених на неодређено време, каже Михајловић И додаје да је важно да се ова област уреди.

Иначе, на седници седници Социјално-економског савета одржаној крајем маја није постигнут договор о Нацрту закона о агенцијском запошљавању.

Иако радна група није дала позитивно мишљење о документу, ипак заједнички став је био да тај закон треба што пре донети.

Председник УГС Независност Зоран Стојиљковић истакао је тада да закон о агенцијском запошљавању не треба да се односи на јавни сектор, и додао да су синдикати и Влада били близу решења о изменама, али да до договора није дошло.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић рекао је да су се синдикати залагали да се донесе закон како би се регулисао положај око 100.000 људи који сада раде преко агенција и немају никакву заштиту, нити регулисан законски оквир.

Орбовић је додао да је у почетку био дат предлог да број запослених у фирмама преко агенције не буде већи од 20 одсто, али да у појединим случајевима министар може да одобри 30 одсто.

Он је објаснио да је то у међувремену смањено на 10 одсто, али је кроз друге чланове закона омогућено да буде запослено и 100 одсто људи преко агенције, и да је за синдикате то неприхватљиво.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI