У Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије уписано је девет нових елемената. Од 46 елемената колико сада броји регистар, три се већ налазе на Унесковој листи нематеријалног наслеђа човечанства.
Уписани су занати: опанчарство и вештина ткања безданског дамаста, двопређно плетење вунених чарапа, три елемента са Косова и Метохије, као што су песме за ројење пчела, затим обред наздрављања-здравице, покладне поворке и вертепи са подручја Срема.
„Најзначајније је да елемент буде препознат од локане заједнице, групе или појединца као значајан за њихов културни идентитет, за културну обнову заједнице да се преноси с колена на колено и да на неки начин приказује културну разноликост, диверзитет културе у Србији генерално“, каже Данијел Синани, председник Националног комитета за нематеријално културно наслеђе.
Нематеријално културно наслеђе, већ вековима, чува од заборава усмену традицију и језик, сценску уметност, друштвену праксу, ритуале и празнике изражавајући на тај начин креативност, знање, вештине и дух људи који га стварају.
„Регистар је основан 2012. и једна од наших обавеза јесте стално ажурирање и допунавање тог регистра што новим уписима, што допунама већ постојећих, односно праћење њихових живота у савременом тренутку на подручју Републике Србије“, наводи Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе.
На Унесковој листи до сада су уписани слава, коло и певање уз гусле које ових дана изазива различите полемике.
„Све оне заједнице које препознају културне елелменте које смо ми пријавили као елелменте који припадају српском народу и Србији могу да се прикључе номинацијама што је нешто потпуно легитимно и поштено“, наводи Синани.
Неговањем и преношењем нематеријалног културног наслеђа чува се историја, култура и традиција која изазива осећај идентитета и континуитета једног народа.
ТопПрес/ Извор: РТС