Учитељ и ђаци поново заједно после 30 година

Учитељ и ђаци поново заједно после 30 година

Топола – Први дан у школи, прва слова, буквар и оловка у руци свима су урезани дубоко у сећању, али генерацији 1978. годиште у сећању је поред тога и учитељ Милорад. Тачно 30 година његови ђаци га нису видели и нису му чули глас али упорност да га пронађу на крају се исплатила. Учитељ се састао са својим ђацима а емоције се не смирују ни два дана после тога.

„Од 1989. године нисмо видели нашег учитеља, нити смо могли да ступимо у контакт са њим. Чули смо да је негде у иностранству, тражили смо га путем Фејсбука али није било трага. Ја сам га чак и сањала и тај сан је био мотив да га још више тражим јер учитељ Милорад је за мене и моје другаре из школе био родитељ а не учитељ. Преко пријатеља смо се распитивали и покушали да га потражимо у околини Јагодине одакле је родом и успели смо да сазнамо да је на раду у Немачкој“, открива за ТопПрес Драгана Јовановић.

Драгана поново са својим учитељем, фото: Приватна архива

Драгана је једна од 11 ученика које је Милорад учио од првог до четвртог разреда. Сусрет са учитељем после 30 година описује дрхтавим гласом.

„Када смо га контактирали и пронашли договорили смо сусрет овде када дође на одмор и ето напокон смо се срели. Сузе нисмо крили ни ми његови бивши ђаци али ни наш учитељ. Емоције су нас савладале много година је прошло а као да је јуче било. Сећања су толико свежа и приликом сусрета са њим свега смо се поново сетили, наше шоловање и детињство уз њега не може да се опише речима. Увек је био брижан и пажљив, научио нас је тако мале шта је живот и шта је другарство“, истиче Драгана и додаје да је школовање у том периоду било доста другачије него сада.

„Знали смо да се играмо и да учимо кроз игру, учитељ нас је научио фолклор, водио нас је свуда, правили смо кућице у школском дворишту били смо срећни и безбрижни. Имали смо добре оцене, био је помало строг али нас је свему научио“, рекла је она.

Фолклораши са учитељем Милорадом, фото: Приватна архива

Учитељ Милорад Маринковић је родом из околине Јагодине а у Основну школу „Сестре Радовић“ у Загорицу дошао је  преко бироа рада. 16 година живео је и радио у овом малом селу надомак Тополе а потом је отишао у иностранство. Сусрет са својим ђацима после 30 година за њега је попут сна, како каже не може речима да се опише.

„Туга, срећа, усхићење, 30 година их нисам видео и сада као да сам сањао. Задовољан сам оним што сам видео јер сам успео да им усадим основе да постану добри људи, вредни су радни, имају посао, породицу и ја сам своју мисију испунио. Није важно само бити учитељ већ је важно бити им други родитељ, тај осећај сигурности и топлине, љубави коју деци пружиш они то осете и ето ни после толико година не забораве“, истиче Милорад.

ТопПрес

 

KOMENTARI