За пролећну сетву потребна слобода кретања од 5 до 20 часова

За пролећну сетву потребна слобода кретања од 5 до 20 часова

За пролећну сетву планирано је да се засеје два милиона хектара, што је огроман посао, који захтева да се пољопривредним произвођачима омогући слобода кретања између 5.00 и 20.00 часова, изјавила је данас Сунчица Савовић из Удружења Жита Србије.

Савовић је за РТС казала да уз резерве пшенице, са постојећим имамо довољно брашна за годину дана, што је случај и са кукурузом.

Пролећна сетва почела је само за шећерну репу, каже Савовић додајући да за остале културе очекују да почне у зависности од временских прилика између 01. и 15. априла

„Услови за пролећну сетву неупоредиво су бољи него прошле године, када смо у ово време имали сушу и пољопривредници раде на припремама за сетву и засадиће, уз наду да ће падавине доћи када буде неопходно“, казала је Савовић.

Додаје да влажност земљишта јесте мала, али да је пшеница имала довољно влаге и наводи да се не очекује да ће мраз нанети штету пшеницу, што није случај са воћем.

„Планирано је да се засеје два милиона хектара површина, што је огроман посао. Пољопривредницама је неопходно да се крећу од 5 до 20 часова да би могли сетву да спроведу у одређеним роковима. Требало би да се да до знања надлежним органима да је пољопривредницама од следеће седмице потребна слобода кретања у том периоду“, казала је Савовић.

Наводи и да извоз ипак тече без обзира на околности и напомиње да нам је и извоз и потребан како би залихе свели на уобичајени ниво који нам је потребан.

Пољопривреда не сме да стане – увелико трају припреме за сетву

Србију већ ових дана чека сетва на два милиона хектара. Зато пољопривредници и задругари поручују да се, уз придржавање свих мера заштите од вируса корона, спремају за посао, који, како кажу, не сме да чека.

Из кабинета министра Милана Кркобабића, задуженог за регионални развој и копредседника Националног тима за препород села, стигао је апел задругарима широм Србије да се нађу при руци старијима од 70 година и помогну им у неопходним радовима на пољу.

Да би било довољно хране, да Србија не остане гладна, пољопривредници и задругари Србије прилагодили су рад ванредном стању и све спремили за пролећну сетву.

„Свугде је ванредно стање, па и код нас. Зато смо у свим областима које покрива наша задруга, од ратарске до прераде меса и производње пекарских производа, подигли заштитне мере на највиши ниво“, каже Војислав Мркшић из Земљорадничке задруге „Мркшићеви салаши“ из Српског Итбеја.

У Србији се 1,3 милиона домаћинстава бави пољопривредом, 570.000 је регистрованих пољопривредних газдинстава, а према речима министра Кркобабића, процењује се да су старији од 70 година носиоци чак 110.000 пољопривредних газдинстава. И њима је сада најпотребнија помоћ млађих чланова породице, фамилије и комшија.

„Наши домаћини су безброј пута у кризним ситуацијама показали висок ниво свести и одговорности према себи, својој породици, али и целокупном друштву“, рекао је Кркобабић.

Задругари из „Мркшићевих салаша“ додају да су набављени репроматеријал за пролећну сетву и негу озимих усева, семе, ђубриво и заштитна средства. У току су припрема за сетву, техничка обрада, третирање стајским ђубривом, а ускоро почиње и прскање пшенице против корова и болести. Ова задруга последњих дана бележи драстично повећање потражње за месом и прерађевинама од меса, па испоручује свакодневно 12 тона својих производа. Продају и 18.000 векни хлеба дневно и неколико тона залеђеног пецива.

Председник Земљорадничке задруге „Агро Клек“ из Клека код Зрењанина Радован Бокић каже да се код њих ради пуном паром, уз придржавање свих прописаних мера безбедности. Задруга броји 65 задругара, 81 запосленог и 70 коопераната.

„Наших 1.050 грла крупне стоке не може да чека, краве морају бити нахрањене, помужене, а штале чисте. Сваког дана принос је 14.500 литара млека, а организовали смо се и поводом добијања дозвола за запослене у трећој смени, за време полицијског часа, каже Бокић, и додаје да је ова задуга пре две године добила изузетно значајан подстицај преко Кабинета за регионални развој.15 милиона динара, што је искоришћено за куповину механизације.

У Севернобанатском округу, у Мартоношу, Земљорадничка задруга „Паприка“ све је организовала за пролећне послове.

„Увелико се припремамо за сетву на 500 хектара мирођије, першуна и индустријске паприке, чијом се производњом бави наша задруга“, каже Тоша Матић, председник овог удружења, основаног још 1948. године, па реосновано деведесетих.

„Имамо 72 члана задруге и, 20 коопераната и 18 запослених, и сви до једног се максимално придржавамо прописаних мера хигијенске и здравствене заштите у време пандемије. Дезинфекционе баријере су већ пре десет дана постављене, а у наше просторије се улази само на звоно. Уз све то, посао мора да буде обављен одмах, јер ако културе које гајимо не засадимо онда када треба, нећемо имати никакав принос“, додао је он.

Велики потенцијал ове задруге препознао је министар Кркобабић, па је пре две године, у склопу велике акције „500 задруга у 500 села“, помогнута са 15 милиона динара који су уложени у куповину специјалних приколица за транспорт сушеног поврћа, такозване зелене масе. „Паприка“ је од 2005. године склопила стратешко партнерство са прерађивачком фабриком „Телек паприком“, чији је извоз око осам милиона евра годишње, а које снабдева са више од 60 одсто неопходних сировина.

Како кажу, њихова је срећа да је просек година задругара 40, и подржавају позив надлежних да се помогне старијим пољопривредницима.

ТопПрес/ Извор: Танјуг, РТС, Вечерње новости

KOMENTARI