Земљиште све лошијег квалитета, од 2000. у Србији штета од суша већа од пет милијарди евра

Земљиште све лошијег квалитета, од 2000. у Србији штета од суша већа од пет милијарди евра

Сваког 17. јуна, обележава се Светски дан борбе против дезертификације и суше. На данашњи датум, који је утврдила Генерална скупштина Уједињених нација 1994. године, сви треба да се подсетимо колико је важно очување плодног и здравог земљишта.

Проблем осиромашења тла и крчења шума је глобалне природе. Зато је важна међународна сарадња, јер последице неодговорности и неодрживог коришћења природних ресурса у смислу преоптерећености тла, могу имати много шире ефекте него што се претпоставља.

Шта треба да знамо о деградацији земљишта?

Миграције – Исушивање земљишта је претња за опстанак људске заједнице јер утиче на основна средства за живот, на пијаћу воду, храну и животни простор. Због осиромашеног земљишта и суша, милиони људи постају еколошки мигранти јер су принуђени на селидбу због опстанка који зависи од плодног тла.

Милијарде људи и хлеб насушни – Како светска популација постаје бројнија и урбанија, све је већа потражња за земљом као ресурсом, која ће обезбедити храну, храну за животиње и сировину за бројне производе потрошачког друштва.

У међувремену, квалитет и продуктивност постојећег обрадивог земљишта опадају. До 2030. године за производњу хране биће потребно додатних 300 милиона хектара земље, у случају да се настави са досадашњим неодрживим концептом коришћења тла, сечом шума, неодговорном пољопривредном праксом и растом популације.

Еколошка стопа – Потребе сваког човека на планети, укључујући енергију, храну и воду, могу се приказати површином земљишта које му омогућава начин живота који води. Та површина је названа еколошком стопом и разликује се по државама. Тако на пример, за уобичајене животне потребе једног становника САД годишње, треба 8,1 хектара земље, Етиопије један хектар, а једног становника Србије три хектара.

Поражавајући проценти – Данас је више од две милијарде хектара некада продуктивног земљишта деградирано. Преко 70 одсто екосистема је доживело значајне промене, а до 2050. године то би се могло догодити у чак 90 одсто екосистема.

Мода – На квалитет земљишта посебан утицај имају климатске промене. Производња одеће и обуће узрок је осам одсто глобалне емисије гасова са ефектом стаклене баште, а предвиђа се да ће до 2030. порасти за готово 50 одсто. Четвртина емисија гасова са ефектом стаклене баште потиче од пољопривреде, шумарства и друге употребе земљишта.

Олује, песак и ерозија – Пешчане олује су природни феномен, али на њихове карактеристике и учесталост утичу начин управљања земљиштем, ерозија условљена човековом активношћу и климатске промене. Олује могу утицати на здравље људи и животиња. Глобално, 334 милиона људи и 14 процената деце има симптоме астме. Уз то, пешчане олује су преносиоци бројних патогена.

Од 2000. у Србији штета од суша већа од пет милијарди евра

Министарство заштите животне средине данас је саопштило да су од 2000. суше у Србији причиниле штету већу од пет милијарди евра.

Министарство наводи да је започело израду Нацрта националног акционог програма за борбу против дезертификације и деградације земљишта и ублажавања последица суша ради очувања земљишта као најдрагоценијег ресурса.

Овим документом, кажу у Министарству, биће утврђене практичне мере неопходне за борбу против дезертификације, као и неопходне улоге и активности владе, локалних заједница и корисника земљишта.

Министарство наводи да у континуитету реализује активности, како би плодно земљиште као необновљив ресурс очували и за будуће генерације и додаје да и ове године ставља у фокус јавности борбу против појава које у великој мери деградирају земљиште, природне ресурсе и угрожавају биодиверзитет.

Овогодишње обележавање Светског дана борбе против дезертификације и суше УН су посветиле утицају пораста светске производње и широке потрошње на земљиште.

Светски дан борбе против дезертификације и суше сваке године посвећен је другој теми, а ове године слоган Food.Feed.Fibre. указује на утицај производње хране и модне индустрије на земљиште.

Идеја је потекла од Ирфана Мисварија који је указао на утицај модне индустрије на земљиште и воду у индонежанској провинцији Западна Јава.

У овој области која се током сушне сезоне претвара у сушно подручје, у узгоју памука преко стотину текстилних и модних компанија искористи више од 2.500 литара воде за производњу једне мајице.

Министарство се овогодишњом манифестацијом придружује позиву УН да својим свакодневним личним изборима, променом навика у исхрани, одевању и животом у хармонији с природом, допринесемо очувању и обнављању земљишта, очувању биодиверзитета и ублажавању последица климатских промена.

Светски дан борбе против дезертификације и суше установиле су УН како би указале на неопходност заједничког глобалног одговора на деструктивне последице процеса дезертификације и суше које су на делу широм света.

Данас је више од две милијарде хектара некадашњег плодног земљишта деградирано, а преко 70 посто природних екосистема измењено.

Раст светске популације, све већи обим производње сточне хране и производње јефтине брзо потрошне одеће имају велики негативни утицај на земљиште, али и на стање екосистема и биодиверзитета.

Процењује се да ће до 2030. године за производњу хране бити одвојено додатних 300 милиона хектара земљишта, док ће 35 одсто више плодног земљишта бити коришћено за потребе модне индустрије.

Овакав тренд утицаће и на климатске промене, с обзиром да четвртина емисије гасова са ефектом стаклене баште долази од пољопривреде, шумарства и других видова коришћења земљишта, док производња одеће и обуће узрокује осам одсто емисије гасова са ефектом стаклене баште, са проценом да је могуће да до 2050 године овај проценат нарасте и до 50 одсто.

Министарство наводи да дезертификација земљишта са којом се суочавају скоро све земље света, подразумева деградацију земљишта са смањењем, односно губитком биолошке и економске продуктивности.

Узроци дезертификације земљишта су бројни, али углавном су последица људских активности, као што су промена намене коришћења земљишта, неконтролисана сеча шума, неконтролисана урбанизација, неадекватни третман обрадивог земљишта, а непосредни узрок су и климатске промене, различите форме ерозије земљишта, поплаве…

Процеси деградације земљишта манифестују се на различите начине, од смањења приноса усева, до смањења продуктивности екосистема и губитка биодиверзитета.

Србија је од 2007. године потписница „Конвенције Уједињених нација о борби против дезертификације у земљама са тешком сушом и/или дезертификацијом, посебно у Африци“.

ТопПрес/ Извор: РТС, Танјуг

KOMENTARI