Топола – У топослким винима крије се историја. Генерације су одрастале у виноградима и од малих ногу стасавале у спремне мајсторе. Златимир Танасијевић из села Доња Трнава од кад зна за себе јесен проводи тако што прави вино, а након што се оженио у томе му се придружила цела породица.
„Виноград је за наше потребе и потребе Опленачке бербе. Имамо око 50 ари и буде око две тоне грожђа, то су винске сорте, вранац, хамбур, смедеревка. Наше вино специфично је јер правимо купажу са свим тим сортама, тако је мој деда радио и тако волим и ја. Вино не буде превише јако, утоли жеђ и прија, а мало загреје душу“- казао је Златимир Танасијевић.
За домаћинство на селу се од давнина сматра да мора имати ракије, масти и вина.
„Кад је берба и муљање сви радимо, док је претакање и флаширање мој део посла. Иако немамо регистровану производњу вина, имамо сигурну продају и то нам много значи. Раније смо имали више вина и све је продавано на Опленачкој берби, сада је то нешто мање али у кобинацији са ракијом имамо довољно да остане нама али и да се прода“- рекао је Танасијевић.
Кад се заврши берба шљиве почетком септембра, нема прихода до јуна месеца. Вишак воћа који се не прода у свежем стању, преради се на сопственом имању и касније продаје.
„Било је година када је солидан приход од продаје воћа и то је наједноставнија и најбржа зарада, обереш, наплатиш и онда се припремаш за следећу годину, имаш зараду да преживиш зиму и уложиш у пролећне радове. Међутим, годинама већ воће је проблематичније продати па смо се одлучили за прераду у ракију и вино, супруга прави ликере, џемове, слатка. Кад имам десет тона ракије у мом подруму ја смем да узмем и кредит на пролеће а овако не би смео да се задужим јер не бих имао од чега да вратим“, истиче наш домаћин.
Да је боље пити вино него лекове Златимиров је слоган, по ком је он и препознатљив а ко једном проба његово вино, врати се и следеће године.
„Рад у винограду за мене је посао у коме уживам, кад пробам вино које сам ја направио и кад послужим своје пријатеље. Вино има специфичан буке, ја га ценим да је добро тако да кад га пробућкам по устима осетим на језику и непцима да је лепо да ми прија, то су оне наше старе сорте грожђа прокупац или смедеревка које дају тај специфичан стари укус. Наше поднебље опленачки крај сличан је као и у Француској, кад година има доста сунца вина су квалитетна, а то доказују бројна врхунска вина баш из ових крајева. Грожђе рађа на осунчаним брежуљцима Опленца где су кости наших предака, ратника који су дали душу и животе за ове крајеве зато наша вина имају дух традиције у њима и ниједно се не може упоредити са нашим. Ко пије више вина користиће мање бенсендина, то је проверено и сигурно“ –закључује Танасијевић.
ТопПрес/ РИНА
