Око 110.000 грађана Србије има проблем да изађе из недозвољеног минуса, а ова врста позајмице их много кошта с обзиром на то да камате иду и до 70 одсто годишње.
Према подацима Народне банке Србије, каматне стопе на дозвољена прекорачења по текућем рачуну износе у просеку 29,3 процента иако се у неким банкама крећу и до 36,05 одсто годишње. Иако су банке од 2013. године биле под притиском Народне банке Србије да смање овај вид задуживања, оне су их до сада обориле 5,6 одсто, док су истовремено каматне стопе на динарске кредите становништву снижене 10,3 процената.
Иначе, Србија има вероватно највише камате на дозвољени минус у Европи. Још 2012. године у Европи је просек био свега осам одсто. Ни стабилан курс, ниска инфлација и повољна референтна каматна стопа нису били довољан разлог банкама да појефтине ову услугу.
– Позајмице по текућем рачуну свуда представљају најскупљу врсту позајмице, пре свега због тога што су време и обим њиховог коришћења, као и враћања незивесни – кажу у Народној банци Србије.
Они додају да то не значи да грађани не треба да користе ову врсту зајма, већ да одлуку о коришћењу доносе на основу проверених информација. Због дужег рока и ниже каматне стопе грађани у Србији много више користе готовинске кредите и кредите за рефинансирање постојећих обавеза, куповину трајних добара него позајмице по текућем рачуну.
У Народној банци Србије не знају колико је тачно корисника ове врсте позајмица, али кажу да је задужење грађана по овом основу у мају ове године износило више од 22 милијарде динара, што чини мање од три процента укупних кредита одобрених грађанима.
Дозвољени минус је најбржи облик позајмице, који може да добије сваки банкарски клијент с редовним примањима, било да је реч о плати или пензији. Одобрава се брзо, најчешће у висини месечног прилива на рачун. Када се одобрени износ прекорачи, клијент је у доцњи, а овако се воде сви они који из минуса не могу да изађу дуже од два месеца.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс/ Политика