Дан поља кукуруза традиционално се пред бербу сваке године одржава на огледној парцели једног од пољопривредника у Шумадији који може да се похвали већим приносом од очекиваног. Ове године род кукуруза у појединим њивама у Централној Србији је изнад просечног па се очекује између 10 и 15 тона кукуруза по хектару.
Пољопривредник Мирољуб Павловић из села Велико Крчмаре код Раче гаји домаће сорте кукуруза на 10 хектара. Очекује максималне приносе кукуруза и то до 15 тона по хектару јер су агро-метеоролошки услови са одговарајућим распоредом падавина и сунчаних дана били готово идеални што је утицало и на род. Мирољуб једино није задовољан откупном ценом кукуруза од 16 динара по килограму о којој се прича јер су трошкови производње доста скупљи.
„Бербу очекујемо за пар дана јер берба је већ стигла за бераче јер је овде проценат влаге неких 26, 27 одсто што су нам и рекли стручњаци из Пољопривредне стручне службе у Крагујевцу. Такође сам са њима коментарисао да је то брање изузетно добро ако је зрелији хибрид јер ће онда берачи да га круне, а оне сорте које су за комбајнирање морају да чекају да се влага спусти испод 15 одсто. Ови селекционари и ми произвођачи утичемо само 30 одсто на род и производњу, а да 70 одсто утичи елементарни услови. Ми пољопривредници немамо сигурност за било шта што сејемо, пшеница се врше – цена се не зна, кукуруз је сада стигао да се бере, цена званична се не зна. Ми само можемо да нагађамо да ли ће бити 16, 10 или 20 динара“, каже Мирољуб.
Стручњаци и пољопривредници се слажу и да је неопходно применити одговарајуће агро-техничке мере као и на време заштити усеве од корова и штеточина.
„Код кукуруза је најосновније штити семе, наносити инсектициде који штите семе од разних инсеката у земљишту, а после тога се штити против корова. Највише се прска хербицидима који се користе после сетве, а пре ницања кукуруза да не би дошло до раста корова а у другом делу прска се хербицидима корови који прођу прво прскање и на тај начин се сузбијају тим другим прскањем“, каже Радослав Рафаиловић, пољопривредник из села Велико Крчмаре, општина Рача.
„Око 60 одсто према нашим подацима имамо задовољавајући кукуруз, затим око 5одсто имамо одличних усева и свега од 5 до 10 одсто мало лошијих парцела код којих очигледно није примењена пуна агротехника. Код произвођача који су касно засејали дошло је до уједначеног ницања и дуго није могао да се успостави тај баланс, тек сада су њихови хибриди пристигли а то ће се сигурно одразити на принос, то је био највећи проблем. Касна сетва је та која је била лоша ове године“, објашњава Љиљана Вуксановић, саветодавац за ратарство.
Према проценама стручњака берба кукуруза у Шумадији отпочеће најкасније до средине септембра.
ТопПрес/ Извор: РТВ, Ана Ребић