Овогодишњи род дуња износи око 14.000 тона, процењују стручњаци. Тиме је Србија избила на прво место у Европи, а међу десет је највећих произвођача тог воћа у свету. Дуња се у Србији гаји на 1.600 хектара, а највише у околини Александровца, Блаца и Краљева.
Владета Обрадовић из Тавника код Краљева завршио је бербу дуња у свом младом воћњаку који се простире на пет хектара. Принос је око 11 тона по хектару. Оптималан род очекује тек за три године.
„Ове године род је био добар. Ја сам презадовољан јер је ово млад воћњак који даје онолико колико може да дâ у четири године. А пројектован је да даје неких 30 тона по хектару“, каже Владета.
Укупна површина под дуњом у Србији прошле године увећана је за 200 хектара. И у околини Краљева су дуњари углавном млади. Воћари се опредељују за сорте које дају квалитетнији род.
Научни сарадник Института за воћарство из Чачка Ивана Глишић истиче да се уносе нове сорте у засаде.
„У новијим засадима се уводе неке нове сорте као што су тријумф хемус и, морам истаћи да се сорта дуње створена у Институту за воћарство Чачак–Морава показала као веома добра“, рекла је Ивана Глишић.
У Тавнику има око 60.000 стабала дуње и сваке године ничу нове саднице.
Дуња је распрострањена у селима која гравитирају ка планинама Котленик и Гледић. Ретки су, међутим, воћари који имају саднице дуња на површинама већим од два хектара. Воћари који су се определили да узгајају дуњу на већим површинама сматрају да нису погрешили.
„Мало се улаже у дуњу, најмање од свих воћки. Ја сам имао и јабуке и јабукаре и остало. То сам све искрчио и посадио дуњу. Значи – исплативо је“, навео је Радован Маринковић из Тавника.
Откупна цена дуње ове године кретала се од 25 до 30 динара по килограму. Дуња се код нас првенствено користи за прераду у ракију.
ТопПрес/ Извор: РТС