Свештеници и верски службеници попут црквењака могу да, уз редовно пензијско и инвалидско осигурање, од октобра прошле године себи уплаћују доприносе за све хонорарне послове које имају како би себи обезбедили већа примања у старости.
Монасима и свештеницима је још пре три и по деценије омогућено пензијско и инвалидско осигурање, јер је од 1983. године проширен круг самосталних делатности, па су сви они који врше свештеничку и верску службу добили могућност да буду осигурани.
Од 2012. године доприносе за свештенике (верске службенике) на најнижу основицу плаћа држава – Министарство правде, односно Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама. Наиме, цркве и верске организације достављају Фонду спискове свештеника (верских службеника), који се након провере достављају Пореској управи. Протекле, 2018. године, уплаћени су доприноси за 2.154 свештеника. Уплаћени су минимални доприноси, јер већина верских службеника са олтара одлази у пензију са минималним стажом и уплатама, па су просечне пензије око 20.000 динара.
Њихов материјални положај је побољшан од 2012. године, када је држава преузела плаћање доприноса за пензијско осигурање, чиме је решен највећи проблем људи који обављају верску службу. Ради се о годишњем износу од око три милиона евра, а држава осигурање уплаћује службеницима свих вероисповести, којих је у Србији регистровано 18. Ово је највише значило свештеницима у малим срединама који су страхујући за голу егзистенцију дочекивали старе дане.
Изменама Закона о ПИО од септембра 2018. године, уређено је да се у стаж осигурања рачуна време за које је плаћен допринос за ПИО по било ком основу. Ова измена се односи и на периоде пре ступања измена на правну снагу, па осигураници више неће доћи у ситуацију да и поред уплаћених доприноса због приоритетног осигурања са непотпуним радним временом немају стаж осигурања који одговара календарском трајању.
Важно је нагласити да осигураник има обавезу да о свим променама у току осигурања обавести РФ ПИО како би се благовремено регистровале одговарајуће пријаве у матичну евиденцију. Дакле, доношење декрета од стране цркве или верске заједнице, представљају основ за промене у осигурању. Треба водити рачуна и о престанку осигурања, јер ретроактивни уноси у евиденцију удружења немају дејство, већ се престанак чланства утврђује са даном када је промена регистрована.
Међутим, свештеници попут уметника плаћају доприносе који не морају да одговарају њиховим оствареним зарадама. Свештенике у већим епархијама верници радо часте за крштење, венчање и сахране, док у сиромашним крајевима живе од плате која је око 30.000 динара.
СКОРО 4.000 ДУХОВНИКА
Према расположивим подацима духовну службу у СПЦ обавља око од 2.500 православних свештеника и хиљаду монаха, а стотине богослова у око 1.800 основних и средњих школа Србије држе верску наставу.
ТЕЖЕ У СЕЛИМА
Могућност да им се од хонорарног посла уплаћује пензионо највише ће значити свештеницима у малим местима, јер старост дочекују са минималним пензијама с обзиром на то да држава уплаћује минимално осигурање, па просечна свештеничка пензија износи око 20.000 динара.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, А. Миката