Крагујевац – Шумадијско село Рамаћа чувено по добрим и вредним домаћинима, једино је у Србији где су ограде, помоћни објекти, чесме и саксије изграђене од домаћег полудрагог камена. Сакривено у густој шуми, брдо Главица, пре тачно пола века било је место где је пронађен и копан опал и извожен за Немачку.
„То је било 1969. године, када је један инжењер из Тополе дошао у село са својом екипом истраживача и открили су да има рудник опала. Скупио је ту нас неколико младића из села, ја сам тад имао 23 године и био сам обичан радник. Копали смо и вадили тај камен ручно. То је шарен, леп камен, који кад се ископа на сунцу брзо избледи, што се дубље копало то је био лепши и бољи. Сећам се да су то говорили инжењери и да су причали да ће овде бити прави рудник, али од тога није било ништа. Ја сам ту радио кратко, јер сам се после запослио у фабрици“, рекао је Милорад Манојловић, мештанин села Рамаћа за РИНУ.
Потрајало је копање око седам месеци, неупућено локално становништво није ни знало на каквом богатству лежи њихово село. Машине су прокоповале путеве, а камење одношено у џаковима. Онда је све утихнуло, да нико није знао због чега, а мештани су се вратили својим свакодневним активностима. Јер, како кажу, навикли су били на њиву и стоку, а не на полудраго камење. Тек понеко је узео мало, како би украсио своје куће.
„Ми смо били обични физички радници, наше плате нису биле нешто велике. Али, било је оних који су се од тога овајдили. Сећам се једног инжењера који је сваки дан носио пун ранчић камења. Кад смо га питали што носи то и колико вреди, рекао је као наша цела месечна плата. И сада људи овде долазе, њих око десетак месечно како би узели мало овог камена, који је добар за грађевинске радове. Кажу да му је цена око пет евра по килограму, али ко ће то знати“, изјавио је Владимир Ђокић који је такође пре скоро 50 година био први у редовима док се копала руда у Рамаћи.
На овом подручју, обављена су и поједина стручна истраживања која су потврдила да се у брдима Рамаће заједно могу пронаћи опал, кварц и калцедон. Међутим, експлоатација већих размера никад није заживела. И док су неке светске земље на оваквим налазиштима стекле велике богатство, мештани овог села у Шумадији са овим камањем посипају локалне макадамске џаде. Ако ништа друго, онда могу рећи да се њихови трактори возе по јединственим путевима од полудрагог камења.
ТопПрес/ РИНА
