Љубиша Миливојевић (49), који живи у Портланду, у америчкој држави Орегон, први је Србин здравствени радник у САД који је примио “Фајзер-Бајонтекову” вакцину!
Он је вакцинисан у четвртак у болници ОХСУ, у којој ради, а сада је открио како је изгледао сам процес имунизације, да ли га је болело, шта је осетио након примања вакцине и како се осећа.“Болница је у понедељак запосленима доставила упитник у којем је требало да наведемо своје име, презиме, да одговоримо које смо расе и да ли желимо да примимо вакцину. У среду се већ кренуло с вакцинацијом. У четвртак ме је телефоном око поднева позвала шефица. Питала ме је: ‘Можеш ли доћи да примиш вакцину?’ Био ми је слободан дан. Рекао сам да могу. Заказали су ми у 15 часова, а већ у 15.15 сати сам кренуо кући”, прича Љубиша.
Он је, иначе, пореклом из Коњица у Херцеговини, живео је годинама и у Србији, а у Орегон је дошао 1997. године. У болници ОХСУ ради на транспорту пацијената у болници, па и оних оболелих од ковида 19.
Каже да се уопште није размишљао да ли да прими вакцину и да је сам процес имунизације у болници одлично организован.
“Направили су три пункта која се морају проћи пре вакцинације. На првом кажете име, а онда након 10 метара вас чека други пункт, на којем се узима идентификациони број запосленог. Неких 15-20 метара даље вас обавештавају да након вакцине морате да сачекате у посебној просторији 15 минута због потенцијалних нуспојава. Тек потом следи улазак у собу за вакцинацију”, наводи он.
Све је прошло, како каже, веома брзо.
“Није ме ништа болело. Једино јутрос (дан након примања вакцине) осећам благи бол у руци, као, на пример, након вакцине после грипа. Око убода је мало црвенило, али је то све нормално”, каже он са осмехом.У болници у којој ради, како каже, има 17.000 запослених, а за сада је набављено тек око 900 доза, пре свега за запослене који су у директном контакту с пацијентима:
“Слабије сам у контакту са пацијентима који су на респиратору. Већина су блажи случајеви, па их возим на ЦТ скенер, магнетну резонанцу, прегледе… Видео сам свашта и за мене не постоји дилема. Једино вакцина може да заустави ово лудило”.
“Верујем у медицину и добре намере”
Љубиша у Портланду живи са супругом која је из Лазаревца и са њом има две ћеркице од осам и 14 година. Каже да је супруга мало више бринула од њега око вакцинације.
“Нисам се преоптерећивао, али блага бојазан увек постоји, с обзиром да је вакцина брзо направљена. Међутим, ја верујем у медицину и добре намере. Супруга која се можда мало више бринула, такође ће највероватније примити вакцину касније, јер и она ради у болници, као кувар “, каже он.
ToпПрес/ Извор: Курир, Мондо