„Стратегија развоја винарства и виноградарства од 2021. до 2031. коју је Влада Србије усвојила свима враћа осмех на лице после ове тешке године“, изјавио је проф. др Марко Малићанин, председник УО Савеза винара и виноградара Србије.
Државни врх је увидео да винарство и виноградарство може да буде озбиљна полуга економског развоја Србије, јер поседује огроман потенцијал, оценио је он.
„Стратегија има пет циљева: развој овог сектора са фокусом на идентитет, унапређење и повећање виноградарских површина и винарске производње, заштита и развој домаћег тржишта, те унапређење система организације сектора винарства и унапређење сектора едукације и школства у том сектору“, прецизирао је Малићанин у изјави за Танјуг.
То треба у наредних 10 година да омогући повећање површина под виноградима са садашњих 7.000 хектара на 25.000 хектара и да производња вина буде повећана са садашњих близу 30 милиона литара на 100 милиона литара годишње.
„Да винарство и виноградарство постану покретач развоја туризма, руралног развоја и угоститељства, и да комплетан сектор заузме место које му припада с обзиром на агроеколошке и геоморфолошке карактеристике Србије“, рекао је председник УО Савеза.
Додао је да је Савез помогао Министарству пољопривреде у изради правилника за подизање нових засада винове лозе и правилника за подстицаје у опремању малих винарија.
На основу тога су расписана два стимулативна конкурса за које је издвојено око милијарду динара. Преко 120 захтева је поднето на конкурс који је завршен 19. августа, обрађено је висе од пола тих захтева, додељена су новчана средства и по први пут се 60 одсто средстава добијало унапред, рекао је Малићанин.
„Ово треба да омогући управо да се у будућности подижу нови виногради, да садимо годишње 750 до 1.000 хектара, да се подижу нове винарије и опремању постојеће, да у технолошком погледу напредујемо“, нагласио је он.
Малићанин је додао да се на тржишту Србије годишње прода око 60 милиона литара вина, од чега је 60 одсто увозно, а 40 одсто домаће вино.
Наш фокус је на едукацији домаћег тржишта, да након овог десетогодишњег периода окреномо тај однос, рекао је он.
Истакао је и да Стратегија прописује примену маркетинг плана за извозна тржишта, јер су азијско и афричко тржиште у великом успону, и ми ћемо на њима тражити своју шансу, али се не занемарују ни тржишта Америке и ЕУ.
„План развоја стратегије подразумева четири до пет милиона евра годишњих улагања у маркетиншке активности које треба да омогуће Србији да на светској винској сцени заузме место које јој припада.
Практично да Србија буде препозната на светској винској мапи као виноградарска и винарска земља“, изјавио је Малићанин.
Додао је како је главна препрека подизању нових засада у Србији велика исцепканост поседа и њихове мале површине.
Њихова просечна површина је 0,25 хектара, а европски просек је 0,5 хектара, а циљ је да се донесе добар закон о комасацији и да се омогући, да и велики и мали виноградари шире поседе како бисмо имали винограде од хектара па на више, рекао је Малићанин.
ТопПрес/ Извор: Танјуг