Пандемију и повећану тражњу саговорници Нове економије наводе као један од главних разлога за веће цене грађевинског материјала, које су актуелне последњих месеци. Поред тога, Србија упркос великог броја домаћих фабрика грађевинског материјала увози добар део тих производа, па цене зависе и од стања на међународном тржишту.
„Корона је обуставила производњу, смањени су производни програми код већине земаља у Европи. Чим је смањена производња, мања је количина робе на тржишту и скачу цене,“ објашњава представник Грађевинске коморе, Горан Родић.
Неке врсте грађевинског материјала, попут стиропора, у Србији су последњих месеци поскупеле и до 80 одсто, а према Родићевим речима, скупљи су и други термо-изолациони материјали, цемент и арматура.
Очекује се да ће поскупети цигла и цреп, када крене њихова производња, а један од узрока може да буде поскупљење гаса који се увози из Русије и који се користи за њихово печење.
Родић наводи да се увозе и прозори и врата, које смо некада производили, као и гвожђе које се користи за израду челичне арматуре.
Арматуру, према његовим речима, производи железара из Сремске Миторовице, која претапа и челик са срушених објеката, док Железара у Смедереву, како додаје, производи лимове.
Родић подсећа да су камена вуна и цемент, на пример домаћи ресурси, који се не увозе, али су ипак скупљи него раније. Разлог за то су, према његовим речима, и расту’е плате радника у тој области индустрије.
Он наглашава да је цена арматуре која се користи у грађевини, порасла за око 50 одсто, а подсећа да Србија увози и грађевинску хемију, боје и лакове, који поскупљују јер њихове цене прате тренд у другим државама.
ТопПрес/ Извор: Нова економија