Истраживања показују да је у Србији међу женама старости 64-74 година, 55,4 одсто доживело неки облик родно заснованог насиља од навршених 15 година, а стручњаци поручују да је дужност друштва, породице и сваког појединца да раде на искорењавању стереотипа и предрасуда према старијим женама.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, која је присуствовала данас завршној конференцији пројекта „Оснаживање старијих жена: Спречавање насиља кроз промену социјалних норми у Србији и Аустрији“, рекла је да су старије жене у већем ризику од насиља него мушкарци због родне дискриминације.
„Ејџизам који прети да буде најраспрострањенији облик дискриминације у овом веку доводи до посебне стигматизације која води у насиље над старијима. Када некога стигматизујете заправо налазите оправдање за насиље“, рекла је Јанковић у Клубу посланика.
Истакла је да је у Србији у протеклих неколико година забележен пораст пријава насиља, а посебно, каже, од 2013. када је наша земља ратификовала Истанбулску конвенцију чиме је направила још ефикаснији систем одговора на насиље.
Јанковић је додала да старије жене у мањој мери пријављују насиље, јер мисле да је то срамота и, како је навела, „навикле су да ћуте и трпе“.
„Устаљени облици понашања и родне разлике, однос према родним улогама који траје од рођења и током читавог живота, отежавају борбу против насиља, дискриминације и отежавају превентивно деловање“, казала је Јанковић.
Председник Црвеног крста др Драган Радовановић каже да је у великом броју случајева насиље над страријим женама продужетак насиља које жене трпе током ранијих животних фаза, те да старије животно доба служи као нова основа по којој су оне дискриминисане што, каже, води у насиље.
„Непријатна истина је да је насиље над старијим особама, поготово над старим женама у насим друштву у великој мери нормализовано и сматра се део друштвених норми „, каже Радовановић.
Навео је да је током рада на пројекту о оснаживању старијих жена утврђено да се о насиљу над старијим женама мало зна, а да жене трпе насиље јер мисле да је то део културе у којој живе.
Због тога је Црвени крст, каже, у оквиру пројекта организовао радионице на којима су се старије жене едуковале о различитим облицима насиља и томе како могу да га пријаве.
Представница Делегације Европске уније у Србији Леонета Пајер каже да су жене које живе на селу и припадају мањинским групама подложније разним облицима насиља, те да је старијим женама тешко да признају да су жртве и да о томе говоре отворено.
Указала је и да постоји економско насиље према женама, које почиње у ранијим годинама и наставља се и касније.
„Не сме се прихватити да је то део традиције. ЕУ ради на друштвеним променама, постизање једнакости између жене и мускарца основ је нашег рада“, рекла је Пајер.
Конференција која је данас одржана део је пројекта који Црвени крст Србије од 2019. спроводи у партнерству са Аустријским Црвеним крстом и Аустријским институтом за истраживање сукоба а уз подршку ЕУ и Аустријске развојне агенције.
ТопПрес/ Извор: Танјуг