Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас да држава чини све да обезбеди довољно енергије и енергената за зиму и да се, по свему чиме располажемо, не очекују несташице или рестрикције.
„Цела Европа и свет се припремају за зиму, па тако и ми. Посвећени смо томе да обезбедимо довољне количине сирове нафте, нафтних деривата, угља, електричне енергије. Ми већ сада имамо озбиљне количине бензина, ТНГ-а, мазута, керозина у резервама, а радићемо на томе да подигнемо резерве нафте и нафтних деривата на 90 дана, иако то није обавеза. По свему чиме располажемо и са свиме што смо издвојили као држава, не очекујем да ће бити несташица или рестрикција“, рекла је Михајловићева гостујући на ТВ К1.
Она је додала да шести пакет санкција ЕУ Руској Федерацији даје период од шест месеци за сирову нафту, а осам месеци за нафтне деривате, да државе нађу начин да обезбеде снабдевање нафтом и дериватима другог порекла осим из Русије.
“НИС и до сада није набављао само руску нафту, него и нафту из Ирака и других земаља. Извесно је да ће нас то финансијски коштати, јер ће и друге земље морати да се преоријентишу, што ће повећати тражњу и цене ће отићи горе. Али, шта год да се дешава, наш задатак је да обезбедимо својој земљи све што нам је потебно”, навела је она.
Кад је реч о снабдевању гасом, Михајловићева је рекла да захваљујући договору два председника, Србија има обезбеђене 2,2 милијарде кубних метара гаса годишње из Русије, а да годишње троши око три милијарде кубних метара гаса.
„Разлика ће се обезбедити једним делом из гасног складишта у Мађарској, делом из гасног складишта у Банатском Двору, а идуће године имаћемо могућност да око 40 одсто гаса добијамо гасоводом Ниш-Димитровград. Очекујемо да то буде пре свега гас из Азербејџана и већ сада почињу разговори да резервишемо капацитете за тренутак кад градња тог гасовода буде завршена“, објаснила је потпредседница Владе.
Кад је реч о ЕПС-у, Михајловићева је рекла да ЕПС тренутно увози део потрошње електричне енергије и да је држава омогућила том предузећу да увезе и угаљ који недостаје док не подигне сопствену производњу на ниво који је потребан.
„Мораћемо да потрошимо вероватно и милијарду евра до краја године за увоз електричне енергије и угља само зато што неко није радио свој посао. Са свим што ЕПС сада улаже и предузима, пре свега на коповима, требало би да почетком 2024. имамо производњу електричне енергије која може да покрије наше потребе“, рекла је Михајловићева.
Михајловић: План за климу и енергетику иде на јавну расправу
Наредних недељу дана ћемо у јавну расправу пустити национални план за климу и енергетику који ће одредити пут наше енергетике у следећих неколико деценија, изјавила је данас министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић отварајући конференцију „Сербиа гоес грееен“ .
Она је навела да се дуго прича о заустављању штетне емисије гасова али да је најбитније оно што је у претходном периоду урађено.
Према њеним речима, то је пре свега израда законодавног оквира, па је лане донет Закон о климатским променама као и потпуно нов законодавни оквир у области енергетике и рударства.
„Србија први пут има закон о обновљивим изворима енергије (ОИЕ) и поптуно нов закон о енергетској ефикасности. Наши закони су сасвим усклађени са свим европским стандардима“ рекла је Михајловић.
Навела је да је визија Србије да до 2050. године буде потпуно декарбонизована земља, а да до 2030. повећа проценат енергије добијене из ОИЕ, конкретно из сунца и ветра и да тај проценат са тренутних 3,5 повећа на бар 15, те да истовремено смањи производњу из термо сектора.
Истакла је да у свему овоме није важан само новац већ и оно што би се могло назвати променом свести али како је рекла пошто тај термин грубо звучи, лепше би било рећи да је неопходно да се постигне друштвени консензус о неопходности смањења потрошње и потреби да нам животна средина буде здравија.
Навела је и да је министарство које води припремило нови план инвестиција са пројектима вредним 35 милијарди евра, са тежиштем на ОИЕ и изградњи реверзибилних хидроелектрана.
Михајловић је оценила да је за дугорочну енергетску безбедност неопходна енергетска транзиција и истакла уверење да ће будућа Влада Србије радити на томе.
Конференција је одржана у згради Скупштине града Београда, а градоначелник главног града Зоран Радојичић је истакао да је питање енергије једно од кључних питања развоја човечанства а данас је директно повезано и са животном средином и опстанком људи на земљи.
Према његовим речима Град Београд са 44 заштићена природна подручја жели да буде лидер у овој области у Србији али и у региону.
Подсетио је на бројне пројекте који су у главном граду започети или завршени у претходном периоду а међу њима Велико Село, као значајан пројекат у пречишћавању отпадних вода.
„Велико Село покриће један велики део Београда али ништа мање није важно да се у будућности развију и мале фабрике за прераду отпадних вода у Остужници, Батајници, Сремчици, Калуђерици, Болечу, Крњачи“, рекао је Радојичић.
Поменуо је и пројекат рехабилитације топлане Церак, који би требало да се заврши у наредном периоду, затим термалну рехабилитацију
четири јавне зграде зграде што је према његовим речима модел како се жели Београд учинити енергетски ефикаснијим.
Такође и почетак изградње метроа, обилазницу, набавку електричних и аутобуса на гас, набавку 10 аутоматских мерних станица за контролу квалитета ваздуха.
„Радили смо на пошумљавању града и само кроз акцију Дрво за Београд посадили 2.300 стабала а осим тога Зеленило Београд је сваке године посадило најмање 5.000 стабала. Тако се полако приближавамо циљу од 25 одсто зелених површина у урбаном делу Београда“, рекао је Радојичић и поручио да је жеља и намера да Београд и Србија буду зеленији, „због наше и будућности наше земље“.
ТопПрес/ Извор: РТВ