Завршен је јавни позив за доделу подстицаја за сеоски туризам у Србији и према првим резултатима стигла је 191 пријава, а очекује се више од 200 пријава и да ће исплата средстава почети у првој половини маја, рекао је данас државни секретар у Министарству туризма Урош Кандић.
„До јутрос имамо 191 пријаву, од којих је највећи део исправан, тако да можемо рећи да је ова пилот акција за доделу 150 милиона динара за субвенције за сеоски туризам успела. Највећи број пријава које су пристигле на основу досадашњег пресека имамо из Шумадије и са територије Војводине, а када су у питању општине које предњаче, ту су пре свега Ивањица, Бајина Башта и Сјеница“, рекао је Кандић.
Подсетио је да су пријаве могле да се поднесу до понедељка и додао да ће за неколико дана имати коначне резултате, јер се очекује да стигну и поштом пријаве.
Средства могу користити за доградњу објеката, за реконструкцију, за адаптацију, за партерно уређење, за набавку опреме која је неопходна за функционирање сеоског газдинства рекао је.
Кандић је додао да очекује, уколико буде било простора у ребалансу буџета након избора владе, да буде расписан још један јавни позив за доделу подстицаја за сеоски туризам.
„Оно што је веома важно, то је да од када смо расписали овај конкурс имамо пораст пријава сеоских газдинстава у е-туристу. За петину је повећан број од октобра до данас односно од кад смо најавили овај позив до данашњег дана. И оно што је јако важно, то је да на основу пресека које имамо из нашег система е- туристе, од почетка године до данас, пораст долазака туриста у сеоска газдинства је 44 одсто, а ноћења су удвостручена“, нагласио је Кандић.
Он се нада да ће и следећа година бити година развоја и експанзије сеоског туризма и да ће ова мера утицати на то.
„Број сеоских домаћинстава, салаша, етно кућа, у моменту када је донета уредба је износио 813. Сада се он се приближио цифри од 850. Највећи број сеоских газдинстава традиционално је из Шумадије, која је и колевка сеоског туризма у Србији. Затим, примећујемо и раст на Пештерској висоравни и општини Сјеница, у источној Србији и у општинама око Старе Планине“, додао је он.
Због епидемије коронавируса, како објашањава Кандић, грађани нису били у могућности да путују ван земље, па су су путовали по Србији, што је допринело развију сеоског туризма.
„Посебно у општинама које до тад нису биле препознате као нека пожељна дестинација, односно дестинација првог избора за наше туристе. Мислим да се у тим годинама, ковид кризе највише развило Подриње, односно тамо имамо велики број туристичких објеката који су све бољи“, рекао је Кандић.
Државни секретар додао је да домаћи туристи и даље преовлађују када је у питању долазак у сеоска газдинства.
„Њих је негде око три четвртине, четвртину чине странци, с тим што странци бележе већи пораст броју долазака – њихов раст је 66 одсто и расте већом стопом него број домаћих туриста. Надам се да ће у наредним годинама доћи до приближавања, односно да ће број страних и домаћих туриста у сеоским газдинствима бити приближно исти“, рекао је он.
Истакао је да углавном што се тиче странаца, највише долазе гости из региона.
Саговорник Танјуга је објаснио да свако ко жели да се бави сеоским туризмом мора регистровати своје сеоско газдинство у е-туристу, као и да послује у складу са законима ове земље.
ТопПрес/ Извор: Танјуг