Познато је да са првим пролећним сунцем излазе и змије из свог легла. Поскоци у Србији улазе у хибернацију са почетком јесени, а излазе из обично половином марта и то прво мужјаци, а недељу до две са изласком из хибернације крећу и женке. Ове године поскоци су пожурили, па је већ у фебруару читаво “клупко” фотографисано у Рачи.

Иако ова зима није била јака, па смо и крај фебруара дочекали без дебелог минуса, ипак је прерано за излазак поскока, али као што видимо није и немогуће. Прве фотографије поскока снимљеног у околини Раче поставио је Бобан Гвозденовић на друштвене мреже.

– Ово није време за излазак поскока из хибернације, нешто их је морало пореметити, али врло лако може бити да су временске прилике утицале на њихов прерани излазак. Вероватно су у питању мужјаци, а женке ће за две недеље након њих – испричао је за Телеграф.рс Владица Станковић из Удружења за заштиту гмизаваца и животне средине “Поскок”.

Најотровнија змија у Србији

Европски поскок је наша најотровнија змија. Отров садржи супстанце које изазивају некрозу ткива и уништавају крвне плочице тромбоците услед чега може доћи до крварења у унутрашњим органима. Сам ујед често није болан али се након неколико минута јављају пратећи симптоми у виду главобоље, вртоглавице, убрзаног рада срца, отежаног дисања и повраћања.

Зуби поскока могу бити дуги и до 1 цм што омогућава змији да ефикасно убризга отров у дубље делове ткива и мишиће, што доприноси бржем ширењу отрова кроз организам. Зато је важно да се противотров добије у што је могуће краћем року. Ујед поскока је често смртоносан, а код старијих особа и деце, смрт је готово загарантована у случају неправовремено пружене помоћи.Како изгледа

Јасна карактеристика која издваја поскока од других љутица, као и осталих змија које живе на територији Србије је јасно изражен рог на врху њушке. Рог је израслина коже и везивног ткива и до сада није утврђено да поседује неку улогу. Глава је троугласта и јасно изражена. Крљушти поскока су са гребеном и на потиљачном делу главе имају ситне крљушти. Као и код осталих љутица реп је кратак у односу на тело, мужјаци у односу на женке имају дужи реп.

Где живи

– Углавном насељавају топлија и осунчана станишта, попут камењара, храстових шума, кањона и клисура. Поскок је најчешће активан преко дана, током топлијих летњих дана може бити активан у сумрак и током ноћи, а може се попети и на дрвеће до два метра висине. Приликом сусрета са човеком када се осети у опасности, није ретко да шишти – додао је Владица.

Шта једу

Хране се углавном ситним сисарима, птицама, другим гмизавцима, пацовима… Млади поскоци углавном једу инсекте и гуштере, а плен убијају отровом.

Едукација деце

Удружење за заштиту гмизаваца и животне средине “Поскок” се бави едукацијом како деце, тако и одраслих, настојећи да им приближи живот змија, али и све опасности које вребају од њих. Такође, људи из удружења лове змије у урбаним срединама и враћају их у њихово природно станиште. Владица каже да се догоди и да га нека змија уједе, истина имао је среће, па ниједном није била отровна.

– Људима често змије уђу у кућу, двориште, па зову за помоћ. При хватању треба бити врло опрезан. И ујед неотровне змије може да буде опасан, јер се хране глодарима, па осим отрова могу вам пренети неку заразну болест – додао је Владица.

Интересантно за поскоке је да су женке увек парно репродуктивне, рађају од 4 до 20 формираних младунаца у августу или септембру, у зависности од сезоне.

ТопПрес/ Извор: Ј. Кулаш, Телеграф.рс