ЧАК 60 одсто оних којима је потребна психијатријска помоћ у лечењу депресије јесу млади људи између 20. и 30. године живота, показали су подаци домова здравља у Београду. Усамљеност, живот који се своди на коришћење друштвених мрежа, недостатак емотивне везе и беспарица, јесу разлог што млади посећују психијатра у чак 80 одсто случајева.
– Разговор углавном почиње тако што покушавам да их опустим, и сазнам разлог због којег су ту. Почиње плач, уз објашњење: „Немам са киме да се дружим, немам где да изађем, немам момка… Погледајте колико имам пратилаца на ‘Инстаграму’, а немам где!“ – свакодневну ситуацију објашњава психијатар Маја Перић из Дома здравља „Звездара“.
На лечењу је највише девојака, које често депресију објашњавају тиме што немају довољно новца за промену изгледа, који је постао једино мерило успеха у њиховом окружењу. Према искуству психијатра, проблем је велика несигурност, због постављених стандарда који се не могу остварити.
– Мисле да их нико не примећује, да уопште „не постоје“, ако нису мршаве, немају велике усне, велике груди и атрактивне фотографије које јавно објављују. Убеђене су да ће им то помоћи да пронађу момка и другарице које ће их прихватити – каже докторка Перић.
С ДРУГЕ стране, мушкарци који се лече од депресије, чији број такође није занемарљив, несрећни су јер не успевају да зараде онолико новца колико сматрају да је потребно, што је најчешће оправдање због чега немају девојке и супруге.
– То је зачарани круг. Млади мушкарци имају огромну жељу за брзим стицањем новца. Ако немају аутомобил, посао, некретнине, они сматрају да их ни друштво, ни девојке због тога не цене – прича наша саговорница. – За разлику од претходних деценија, када је стандард био да будеш најбољи ђак, да клизаш, свираш или играш баскет да би се истакао, сада је акценат на новцу и спољашњости.
Заједничко пацијентима који помоћ проналазе у лековима и психотерапијама, јесте губитак социјалних контаката. Јасни знаци да је неопходна помоћ психијатра, јесте осећај безвредности, суморан поглед на будућност, поремећај сна и оштећења концентрације и пажње. Постоји читава палета лекова који се преписују, уз редовне сеансе са психотерапеутом.
Дају се антидепресиви, стабилизатори расположења или седативи. Зависи од тога колико је депресија „узела маха“. Када се једном отпочне терапија, најмање шест месеци је потребно редовно придржавање, али најчешће се након тог периода лечење продужава, док се не постигну резултати. Разговор са младом особом која има проблем, подједнако је важан. Ако то не помогне, они се морају лечити у специјализованим установама, као што је Институт за ментално здравље – каже докторка Перић.
СТАТИСТИКА потврђује ову суморну слику. Према последњим подацима Ребуличког завода за здравстевено осигурање, у Србији је попијено невероватних 5,3 милиона кутија лекова за смирење током 2016. године, док се подаци за 2017. још обрађују. Да последњих година све више патимо од депресије, недавно је упозорила и Светска здравствена организација, податком да је у Србији оболело пет одсто популације, уз сталну тенденцију пораста.
СТУДИЈЕ
ДА млади у Србији нису усамљени у овом проблему, показало је недавно објављено истраживање, спроведено у Америци. Показало се да људи који користе од седам до 11 различитих друштвених мрежа, имају три пута већи ризик да оболе од депресије и анксиозности од оних који их не користе.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Александра Васић