Кромпир који није третиран неким препаратима и који је ускладиштен на температури већој од 4-6 степени Ц врло брзо почне да клија. Због тога он губи чврстину. Проблем је и то што проклијала кртола (али и она изложена светлу) садржи већу или мању количину отровног соланина и других горких материја.

Кртоле које имају кратке клице (до 1 центиметар) након љуштења и опсецања проклијалих места могу се безбедно јести. Кромпире са дугим и светлим клицама није добро конзумирати. Осим услова складиштења, склоност кромпира клијању зависи и од сорте: за дуже чување прикладне су само средње и касне сорте. Да би вам кртоле трајале што дуже, вадите их из земље тек кад буду сасвим зреле.

Такође, најбоље је да га чувате на тамном, сувом и хладнијем месту (али пазите да не буде ни превише хладно, да кромпир не смрзне). Никада га не перите пре одлагања, већ можете само уклонити рукама земљу и прљавштину.

Кромпир би требало да држите даље од извора сунца. Чак и када вам кромпир омекша, можете га употребити. Убаците га у хладну воду на два сата да очврсне и имаће бољи укус. Ако је кромпир који кувате стар, потребно је у воду у којој се кува додати мало шећера. Зелене делове са кромпира увек одстраните.

ТопПрес/ Извор: Агромедиа