Један од првих и најпознатијих извештача временске прогнозе на нашим просторима Каменко Катић преминуо је у Новом Саду у 83. години.
Каменко Катић је деценијама био прворазредна медијска личност коме су гледаоци безусловно веровали и волели га.
Са посебним шармом, лакоћом и природним понашањем пред камерама, од извештаја о времену направио је најгледанију рубрику у ТВ Дневнику, поставио стандарде о којима се и данас прича.
Захваљујући њему временска прогноза је добила култно место на телевизији.
Каменко Катић је рођен 1935. у селу Ђурђеву код Новог Сада. Без родитеља је остао као шестогодишњак.
Похађао је Реалну гимназију у Новом Саду, али је завршио ветеринарску школу у Шапцу и затим радио као ветеринар.
Студирао је кратко ветерину и агрономију, на Педагошкој академији историју и географију, а дипломирао на Филозофском факултету, на групи за етнологију.
За време студија почео је да ради у Радио Титограду као спикер, а потом и као спикер Радио Сарајева. Био је и први спикер тек основане сарајевске телевизије.
Првог јануара 1962. прелази у Телевизију Београд.
Седамнаест година припремао је временску прогнозу, а онда прелази у Документарни програм где је као аутор, водитељ и уредник урадио више од 300 репортажа.
Неке од његових емисија су Узгред буди речено, Живот је живот, Салашари, Мечкари, Партизанка Славица, Светлани у знак признања, Планински месец над нашим сокаком.
Добитник је многобројних награда, између осталих и четири награде за животно дело (УНС, Савез новинара Југославије, РТС, ИНТЕРФЕР), три „Златна пастира“ за сценарио и режију етнофилма у Кучеву.
Гледаоци су га од милоште звали „наш Каменко“.
„Говорили су да Каменку припада сва слава, јер се са њим Дневник завршава. А та слава наставила је да постоји зато што је Каменоко неко кога су људи волели да гледају, и кога су људи волели и када га нису гледали“, каже Ненад Ристић, уредник Дневника у пензији.
По начину на који је радио, многи су веровали да је метеоролог. Каменко је сам говорио је да је петоро људи из Хидрометеоролошког завода заслужно што је постао то што јесте.
„Каменко је често долазио код нас у Завод а понекад је присуствовао нашим консултацијама. Увек је говорио да је метеорологија и занимљива и озбиљна наука“,истиче Радослав Братић, метеоролог у пензији.
Његове колеге кажу да је репортажама телевизију претворио у огледало живота.
„Ја бих рекао да је Каменко био дете среће. Њега су сви волели, волели су га и новинари и колеге у телевизији, публика га је обожавала и он је имао једну тајну како је лако прилазио људима. Он када каже – реци ми шта ти радиш ту, само то једно мало питање је отварало људе. Био је на неки начин алхемичар“, наводи Божидар Николић, уредник Документарног програма у пензији.
Сахрана ће се обавити у Ђурђеву, а датум ће се сазнати најраније у понедељак, 2. априла.