СУШНЕ године у Србији, слажу се стручњаци и ратари, све су чешће, а штете које иза њих остају памте се и санирају и по неколико година. И поред тога, међутим, иако имамо потенцијал да наводњавамо 3,6 милиона хектара, код нас се наводњава тек неколико стотина хиљада хектара ораница.
О томе колики је обим штете од суше, најбоље говоре подаци метеоролога, који су израчунали да је „по злу позната“ 2012. година пожњела усеве вредне чак две милијарде долара, а како се процењује, ни лањска суша није оставила мање последице.
Како ствари стоје, управо је лањска суша утицала на надлежне, тако да је само у Војводини лане покренуто 11 пројеката наводњавања, који би воду требало да доведу до нових 50.000 хектара ораница. Ту је, такође, и најава из Министарства пољопривреде, које планира електрификацију њива, како би се скупо дизел-гориво заменило јефтинијом електричном енергијом. Ту су, такође, и многобројне субвенције за набавку система за наводњавање.
Систем за наводњавање једног хектара ораница, иначе, како процењује др Атила Бездан, стручњак за наводњавање са новосадског Пољопривредног факултета, може да кошта од 2.000, па до 10.000 евра, у зависности од квалитета, капацитета, опреме… Његово постављање, међутим, у „редовној“ години, гарантује повећање приноса за око трећину. Вредност оваквог система, у сушним годинама, каквих је све више, готово да је непроцењива.
– Ситуација се поправља, пре свега захваљујући субвенцијама, тако да готово и нема вишегодишњих засада без система за наводњавање, а и ратари који се баве интензивном или семенском производњом одлучују се да уграде овакве системе – наводи Бездан. – Потребно је, наравно, још више напора, како би Србија искористила све потенцијале које има. Познато је да наводњавање, практично, доноси две жетве, тако да је потребно да се обезбеди систем откупа за веће количине производа, али и да се повећањем количине стајњака који се баца на њиве смањи деградација земљишта у таквој, интензивној производњи.
Србија, како су израчунали статистичари, има 4,2 милиона хектара обрадиве површине, а захваљујући рекама, каналима и језерима, за наводњавање је погодно 3,6 милиона хектара.
– Проблем је што, конкретно, у Војводини, у којој је систем канала, посебно систем Дунав – Тиса – Дунав, омогућио наводавање стотина хиљада хектара, ова мрежа канала није годинама адекватно одржавана – јасан је Бездан. – Последњих година, такође, колико ми је познато, предузимају се мере да се стање каналске мреже поправи.
ПРВЕ ПУМПЕ ИЗ АБУ ДАБИ ФОНДА ОД АВГУСТА
РАДОВИ на изградњи система за наводњавање, првог од 14 који се финансирају из Абу Даби фонда, започети су прошлог лета, а очекује се да ће неки од њих бити пуштени у рад до краја јула. Када се буде завршио овај пројекат, очекује се да ће под системима за наводњавање бити више од 500.000 хектара обрадивих површина у Србији.
Како кажу у Министарству пољопривреде, прошле године су у Војводини, после завршених јавних набавки, започети радови на појачаном одржавању канала – двонаменских система Речеј, Међа, Итебеј, Јанков Mост I и II, као и на изградњи црпних станица Јегричка, Песирс и Калоча. Почели су и радови на подсистемима Нова Црња – Житиште, Тиса – Палић, Кикинда – ЦС Мокринска II и Мали Иђош.
Пројекат „Развој система за наводњавање – прва фаза“ биће настављен и у овој, али и у следећој години. У 2018. години биће завршени уговорени послови, али и наставак радова на подсистему Мали Иђош, чија се реализација планира и за 2019. годину. То ће обезбедити наводњавање свих 11.500 хектара површина пољопривредног земљишта овог подсистема.
– Процењена вредност ових радова је око 4,7 милиона евра – истичу у Министарству пољопривреде. – У Србији постоје квалитетне фирме које могу да ураде пројектовање и извођење инфраструктурних пројеката на системима за наводњавање.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Ј. Су, Н.Суботић